Петрова воденица у Грошници

У Петровој воденици у Грошници, у понедељак 12. јула 2021. отворена је стална поставка поводом 80 година од подизања устанка, приказ заштите народног градитељства и етнолошка презентација живота и рада у воденицама поточарама. Аутори  изложбе су Горан Милосављевић, виши архивиста историчар, Јелена Муњић, конзерватор етнолог и Наташа Николић, музејски саветник. Изложбу је отворила Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић -Тепавчевић, а на отварању је говорио градоначелник града Крагујевца Никола Дашић и директор Народног музеја Милош Јуришић.

На изложби је представљено 30 паноа, који нас уз пратећи каталог  упознају са три сегмента изложбе: историјским, конзерваторским и етнолошким. Изложени су и  предмети који говоре о животу и раду воденичара. Изложбу  је подржало Министарство културе Републике Србије.        

У Петровој воденици у Грошници  одржан је састанак Окружног комитета КПЈ за Крагујевац, 12. јула 1941. године, када је формиран  Крагујевачки партизански одред. За команданта одреда именован је Раја Недељковић, комуниста из Грошнице. У  састав крагујевачког одреда ушле су три чете. Крагујевачки партизански одред деловао је на подручју Крагујевачког и Гружанског среза. Под налетом Прве офанзиве, Крагујевачки партизански одред повукао се на запад, и уз друге шумадијске одреде прешао у Босну. Ушао је у састав Прве пролетерске бригаде, формиране 21. децембра 1941. у Руду, као Трећи крагујевачки батаљон.

Воденица у Грошници утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца 1972. године.  Током  2019. године Завод је извео опсежне конзерваторско - рестаураторске радове, који су обухватали: санацију кровне и таванске конструкције, санацију фасадних зидова, ревизију и санацију столарије и замену кровног покривача. Воденици је враћен аутентичан изглед реконструкциом отвореног огњишта, израдом напе за одвод дима,  унутрашњих врата са кључаницом, спољних  масивних врата од храстовине, као и прозора са хоризонталним пречкама – топлијама. Изведени радови створили су услове за њену пуну ревитализацију.

Млинови за прераду житарица се у нашим крајевима помињу у 13 веку. У  Шумадији је заступљен тип воденице поточаре, у којој се мељу кукуруз, овас, раж и јечам за људску и сточну исхрану.Због велике материјалне вредности  били су  у  власништву  владара, властеле и манастира. Након Првог српског устанка воденице  преузимају  народне старешине и кнез Милош. Воденице су могле бити и својина  целог  села, рода или његовог дела, као и породичне задруге. У 20. веку, као и данас, најчешћи облик својине је ортачка воденица, а сасвим ретко једног власника.  У Грошници је до 1920 -их радило 35 воденица, крајем 20 века радило је шест воденица, а данас једна.