Мали ликовни салон

ОБЈЕКТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА КРАГУЈЕВАЦ - МАЛИ ЛИКОВНИ САЛОН

Двадесете и тридесете године 19. века представљају прекретницу у развоју Крагујевца. Захваљујући статусу престонице град врло брзо доживљава снажан политички, култу рни и привредни напредак. Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката. Сви конаци са пратећим објектима чинили су Кнежев двор. Истовремено, кнез Милош је на десној обали Лепенице, у близини Двора подигао цркву (1818.). На свим здањима дворског комплекса примећује се утицај културе ислама, који су са Истока донели Турци. Турски стил је долазио до изражаја у обликовању лаких конструкција дрвеног, скелетног система. Такву архитектуру обликују већином приучени мајстори и ретко се могу назначити пројектанти.
По угледу на турске обичаје, кнез Милош је убрзо по завршетку конака за себе (1818), започео изградњу још једног конака који је био намењен Љубици и деци. Ако је Кнежев конак представљао државу са владаром и државном управом, Конак кнегиње Љубице је представљао породицу. У њему је 1823. године роћен кнез Михаило, док је кнез Милан рођен у Кнежевом конаку 1819. године, те се и на основу тога претпоставља да је Конак кнегиње Љубице саграђен након рођења кнеза Милана.

Од бројних грађевина из доба Кнеза Милоша до данашњих дана сачувани су Амиџин конак и Стара црква. Две најзначајније грађевине данас не постоје-Кнежев конак је уништен приликом бомбардовања Крагујевца 1941. године, а Конак кнегиње Љубице је изгорео у пожару 1884. године.

Музеј своју делатност обавља у зградама из 19. века од којих је већина у статусу споменика културе и у савременим зградама подигнутим у последњој четвртини 20. века. Зграде споменици културе више пута су мењале своју намену да би коначним преласком у власништво Народног музеја усталили своју функцију:
Амиџин конак је изложбени простор намењен за поставке које обухватају историју овог подручја од праисторије до краја 19. века, Кнез Михаилов конак уз стручна одељења и библиотеку на спратном простору има поставку "Српско и европско сликарство 19. века". У надлежности Музеја су и објекти: Стара скупштина, Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Барјактаровића), Кућа Љубице Филиповић, Петрова воденица у Грошници и Спомен кућа у Дуленима.

Галерија Народног музеја је највећи изложбени простор Народног музеја намењен тематским музејским изложбама, изложбама савремене уметности и сталној поставци српског сликарства и скулптуре 20. века. У Галерији су смештене и управа Музеја, фотолабораторија и препараторска радионица.
Мали ликовни салон је искључиво намењена за изложбе из текућег уметничког стваралаштва.

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ИЗЛАГАЊЕ

у Малом ликовном салону за 2023. годину

Уметнички савет Малог ликовног салона Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, расписао је позив за одржавање самосталних и групних изложби у области ликовних и примењених уметности за излагачку 2023.годину. Конкурс се спроводи у складу са чл. 7 – 9. Правилника о раду Малог ликовног салона број 03-8377 од 22.7.2022. године.

Пријаве са потребном документацијом доставити у електронској форми на мејл адресу: mlsnmkg@gmail.com до 31.децембра 2022. године.

Према условима конкурса, у наслову мејла треба назначити:

Конкурс 2023, име и презиме.

Пријава треба да садржи: 

- биографију аутора, професионалну и личну (име, презиме, година рођења, адреса,  е-маил, контакт телефон);
- предлог изложбе – јасно образложен концепт у електронској форми;
- 5 – 10 репродукција радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка).

Народни музеј Шумадије Крагујевац обезбеђује: 

- галеријски простор;
- стручну и техничку подршку при поставци изложбе;
- ПР активности (објава изложбе путем писаних и електронских медија, мејлинг листе, сајта и друштвених мрежа);
- доступну техничку опрему;
- штампани материјал (каталоге и плакат изложбе);
- пријем и поставку радова;
- паковање радова по завршетку изложбе.

Излагач обезбеђује:

- сву додатну опрему и техничку подршку коју Народни музеј Шумадије Крагујевац не поседује;
- трошкове пута и транспорта изложбе;

Непотпуне и неадекватне пријаве неће бити узете у разматрање.

Конкурсни материјал се не враћа.

Резултати конкурса биће званично објављени током јануара 2023.године.

Уметнички савет МЛС