*СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
Pocetna stranica
 
 
ТЕМАТСКЕ ИЗЛОЖБЕ 2012. - ГАЛЕРИЈА

Несим Тахировић "ПРАСТАРИ СИМБОЛИ МИРА И ТОЛЕРАНЦИЈЕ"
Nesim Tahirović "Prastari simboli mira i tolerancije"

Трајање изложбе (21.09-22.10.2012.)

Аутор изложбе: Татјана Милосављевић, музејски саветник историчар уметности



NESIM TAHIROVIĆ, bogata umetnička ličnost, koju naša sredina tek upoznaje onako kako treba–preko izložbi koje na iscrpan način predstavljaju, ne samo njegovu umetničku, kreativnu stranu, već i njegov ljudski kvalitet i životni credo.
   Ovaj umetnik je bavljenje umetnošću započeo studiranjem slikanja kod Koste Hakmana, nastavio uzbudljivu karijeru sa akcentom na primenjenoj grani umetnosti–scenografiji–plemenito se vezujući za pozorište; živeo je na različitim mestima po svetu, ostavljajući traga u galerijama,muzejima, pozorištima, i vratio se tamo gde je sve i počelo–u Bosnu–i zato ima i pravo i razloga da svoj umetnički koncept– predstavlja pod nazivom koji se vezuje za mir i toleranciju.
   Da li je zadatak umetnika da uvek bude u svom vremenu? Za Tahirovića je to neminovno, kao što je i umetnost za njega potreba kojom živi, razmišlja, vidi…
„Umetničko delo je dobro ako je nastalo iz neminovne potrebe“,… ali, ne ume svako da koordinate lične perspektive stavi u kontekst opšteg pečata vremena.
   Umetničkim i moralnim kredibilitetom Nesim Tahirović usmerava akciju kreativne svesti na razumevanje sebe i stvarnosti, insistira na konceptu, gradi začudan svet u kome postavlja pitanja–nad opštom klimom duha preplavljenom društveno-političkim i egzistencijalnim problemima, moralnim i estetskim preispitivanjima.
   Teorija umetnosti kaže da je umetničko delo trostruko uslovljeno–psihološki, sociološki i stilsko-istorijski– ova umetnost je dokaz upravo takvog čitanja i razumevanja.
Dakle, PRASTARI SIMBOLI MIRA I TOLERANCIJE–slike–objekti–mini inscenacije, naziva punih nade, opraštanja, vere u budućnost humanosti, tananih oseća nja, rađene su u čvrstim, jakim materijalima – drvo, iverica, metal, ekseri, boja, velikih su dimenzija, teški su–sve to treba da naglasi ideju i pojača vizuelno-pla sti čno dejstvo konkretnog likovnog oblika, nemoguće ih je svrstati, staviti u ka lup, ovaj umetnički program je više od stila, nadgrađen i obogaćen duhovnom di menzijom.
   Upravo ta kombinacija materijala i tehnika kojom su rađeni jeste inovativni potez ovog umetnika–drvo (kao predstava simbol je rasta, obnavljanja, veze između neba i zemlje–oko čega se i vrti čitava priče ovog koncepta) i metal (jednostavan, povezan sa stvaralačkom moći, ali i sa plamenom i podzemnim karakterom pakla, pripisuje mu se dvojna simbolika–što je,takođe, skrivena poruka koncepta).
Simboli, kao prastari način na koji čovek dovodi u red haotičnost direktnog iskustva, asimilujući ih u sopstveni život i sudbinu, bave se onim što je najvažnije za čoveka, njegovim životom i umom, centralnom fokusnom tačkom tog života. Simbol uvek opisuje obrazac psihe, sekvence ciklusa života, izražava povezujuću snagu univerzuma…
   Razumeti, u tom smislu Tahirovićevo slikarstvo–znači–razložiti njegove generičke i morfološke slojeve, materijalne prirode, razotkriti njegovu metafizičku suštinu i duboko ljudsku istinu.
   Za početak–ovde nema čoveka, lika, figure, prizori su, na prvi pogled, depersonalizovani, predstavljena su bića na višem nivou, to su stvorenja, najčešće pticolika ili krstolika ili u formi meseca ili anđela i svi oni- propovedaju, mole za–Ljubav, Verovanje, Ujedinjenje, Nebo, da parafraziramo neke nazive Tahirovićevih slika.
   Autor potencira Mir i Mit–prvi kao stanje sloge između naroda i pojedinaca i obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine, simbolizuje smirenost duha i stalnu težnju ka njemu, a drugi (Mit)–univerzalni i lični–čine ga prošireni simboli koji živo opisuju tipične obrasce i životne sile, u Kosmosu, Društvu, ljudskom umu.
Izbor boja je u skladu sa temom i kompletnom simbolikom koncepta–to su, naravno, boje zemlje, prirode– smeđa (braon, oker–boja žive zemlje, organske materije, svetložute nijanse, ili tamna čokolada), zelena (predstavlja život, nadu, sudbinu–ciklus života i smrti), plava, nebesko plava (boja vedrog neba, duhovnost, dostojanstvo, istina, mudrost… unutrašnja duhovna suština)…
   Tematski je stalno prisutan Kosmos–kao svet svetova (jer, čovek nije zatvoren u sebi, njegova iskustva se šire do granica Kosmosa), Anđeo (kao posrednik između ljudi i božanstva, božji glasnik) i, naravno, Mesec- kao tema i kao forma (iako se simbolika najčešće se povezuje sa ženom, ovde simbolizuje smrt i vaksrsnuće).
   Ali, ono što određuje čitav koncept i što je naradikalniji izum Tahirovića jesu sami oblici njegovih radova, u koje smešta scene. To su pravougaonici, kvadrati, krugovi (Točak, Mandala), menhiri, čak i ona forma poznata pod nazivom Stupa (Tibet)–kada su svi oni poređani jedan na drugi (i tako naglašava i ojačava njihovu univerzalnost).
   Vidimo, dakle, četiri elementa–Kvadrat–Zemlja–funkcija uma, Krug–Voda, funkcija nesvesnog, emocije, strasti, (Točak–Sunce, novi početak, simbol promene, Mandala–kao točak–ciklus vremena, unutrašnji potencijali u pokretu, život) Trougao–Vatra–kao svetlo, Mesec–vazduh, uzdah, uzdah života. Dodajem– Menhir (datiraju iz neolita, njihov smisao naučnici nagađaju, obeležavaju obredna mesta)–koji predstavlja dubinu vremena, želju za trajanjem, misteriju u središtu života i smrti, njihova vertikala simbolizuje želju za životom, vide se izdaleka…, kako simbolično.
   I, na kraju, dok posmatramo slike–Ona druga strana života, Tišina, Prostor između neba i zemlje, Kosmos, Nebeski događaj, Anđeo smrti, Ptice nade, Bosanski predak, Ujedinjeni krišćanin i musliman i mnoge druge–iako ga nema, sve vreme očekujemo da vidimo i zamišljamo neki nevidljivi Ključ, kojeg Tahirović, očigledno, ima i krije u rukavu–njime otvara, retko zatvara–i svi koji ga nose mogu da uđu u kuću ili raj i mogu da odgonetnu tajne.


Septembar, 2012.
Tatjana Milosavljević

   
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.
     
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.
Sa otvaranja izložbe 21.09.2012.

























   
       
PLAKAT IZLOŽBE NESIMA TAHROVIĆA





Каталог изложбе







 

 

 


























 

 

 

 
























Миодраг Ивановић-"ЧУВАРИ БАШТИНЕ" (02.-27.03.2011.)














 

 

 

 

 

 

 





















© Народни музеј Крагујевац 2004