ИЗЛОЖБЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ КРАГУЈЕВАЦ
*СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ
*ТЕМАТСКЕ ИЗЛОЖБЕ
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
Pocetna stranica
 
 
МАЛИ ЛИКОВНИ САЛОН- ”ИЗ ВАЈАРСКЕ ЗБИРКЕ – РОКСАНДИЋ, ПАНИЋ, САНДИЋ”, (17.04.–13.05.2014.)
   
 
Историјско-уметничко одељење Народног музеја Крагујевац добило је средства од Министарства културе Репубике Србије за пројекат - „Реализација трајне заштите на гипсаним скулптурама из Вајарске збирке Народног музеја Крагујевац,“ који је предвидео да се скулптуре у гипсу, чији су аутори Симеон Роксандић, Драган Панић и Мира Сандић, излију у бронзи и трајно заштите, што и јесте крајњи циљ музеолошког посла. На изложби су представљене скулптуре  у гипсу и њихови бронзани одливци.
Скулптуре су изливене у Уметничкој радионици „Кузман“ у Смедереву

Кустос Вајарске збирке и аутор пројекта је Татјана Милосављевић, музејски саветник.

Вајарска збирка Народног музеја Крагујевац, богата је и разноврсна, у сваком смислу, па  и кад су материјали у питању - чувају се скулптуре рађене у бронзи, дрвету, камену, месингу, мермеру, бакру, алуминијуму, теракоти, металу, пластици. Има и гипсаних одливака, и они су предмет посебне бриге.
Овим пројектом и пратећом изложбом желели смо да покажемо суштину основног музелошког принципа - чувања и заштите, у овом случају, уметничких предмета - скулптура. Ултимативни начин заштите вајарских дела од гипса јесте излити их у бронзи.

Троје српских вајара, из различитих периода 20. века, различитих стилских, уметничких опредељења, заједно су у Вајарској збирци Народног музеја у Крагујевцу и, свако на свој начин, доприноси и разноврсности и квалитету Збирке.
Симеон Роксандић, уметник који је деловао у првој половини прошлог века, представник је академизма,  а његова алегоријска представа јединствен је пример у Вајарској збирци фигуративне скулптуре коју чине човек и животиња. 
Крагујевчанин Драган Панић био је француски ђак, што показују и његови Актови - у интересантним позама, невелики, а опет импозантни. То је очигледно била његова вештина и специфичност - у малом формату постићи снагу, “драматику и монументалност” (изложба из 2007. године по тим називом, ову тезу је доказала на основу студијског материјала - скица за споменике).
Мира Сандић, са супругом Савом Сандићем, значајна  је донаторка нашег Музеја. Поред ликова и фигура деце, њена омиљена тема су животиње, често у пару, као овај Сусрет бикова - снага и изражајност су управо у њиховој мирноћи укрштених рогова.

 
 
 






































































































© Народни музеј Крагујевац 2004