Предавање:

”ХЕРАЛДИКА ОБРЕНОВИЋА ОД ПСЕУДОХЕРАЛДИЗМА ДО САВРЕМЕНЕ ЕВРОПСКЕ ХЕРАЛДИКЕ”

ПРЕДАВАЧ: Предраг Јаковљевић од Обреновића

Конак кнеза Михаила Обреновића, приземље

Четвртак 16. март 2017. године у 18.30 сати


Једна од дефиниција каже да је хералдика помоћна историјска наука која проучава постанак и развој грбова, њихових елемената и обележја, као и њихову припадност и употребу. Дефиниција као дефиниција, труди се да све особине сабије у једну реченицу, а то је код хералдике далеко од могућег. Иако представљена као помоћна историјска наука, хералдика је много више, она је област/тематика за себе.
У хералдици постоје стриктна правила, која се морају поштовати ако се нешто жели назвати грбом, у супротном то је ништа више до сликовне представе или леп мотив. Хералдичких правила има много, а да би грб био хералдички исправан осим њиховог поштовања, мора да осим свога изгледа има и тачан опис, односно блазон.
О упорности кнеза Милоша да Србији прибави државна знамења доста је писано и доста се зна. Иако Други српски устанак није оставио значајније хералдичке спомене, изузев потенцијалних тема које ће у хералдичком смислу почети да се користе тек знатно касније, традиција и симболика крста са оцилима била је већ тако солидно успостављена кроз устаничку симболику, амблематику и хералдику Српске православне цркве, да се о другим решењима и могућностима, изгледа, није ни размишљало.
Кнежевски печат Милошев из времена његове прве владавине успоставља јединство између државног и личног хералдичког знамења.
Поред династичког грба, са изменама које је унео кнез Михаило, Обреновићи су користили грбове са политички-програмским карактером. Да ли су грбови били у службеној намени, то није било познато.
Хералдика Династије у периоду од проглашења обнове Краљевине до насилне смене династија 1903. године показује да су Обреновићи задржали основне елементе свог династичког грба из периода кнежевине, али су га прилагодили новој државној хералдици, и то тако што је уроборос задржан уз штит са националним грбом, који је због тога добио стандардизовану овалну форму, на грудима двоглавог орла. Спроведена је и корекција у погледу регалија.
Осим државности коју су Обреновићи даривали Србији, што је неоспорно највећи допринос ове династије, они су државну хералдику подигли на ниво законом и уставом прописаног и заштићеног хералдичког знамења државе.

ПРЕДАВАЧ:

Предраг Јаковљевић од Обреновића. Рођен у Крагујевцу, 23.06.1970. године. Прва je Глава и Старешина Краљевске Куће Обреновић, а по занимању инжењер машинства и квалитета. Покровитељ Фондације Српски Краљевски Грбовник, а између осталог и члан неколико иностраних хералдичких удружења. Ожењен и поносни отац малих близанаца, сина Јакова и ћерке Марте.

*ТЕМАТСКЕ ИЗЛОЖБЕ
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
Pocetna stranica
     
     
     
       
































 
© Народни музеј Крагујевац 2004