АРХЕОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ- СРЕДЊОВЕКОВНА ЗБИРКА
Prsten Gradac
Buzdovan srednji vek
Prsten za odapinjanje strela
Srednjevekovno oruzje
Pancir Dobraca
Nausnice Konjusa
Deo topuza Trnavci
Strelica Kragujevac
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
Pocetna stranica
 
 

Средњовековна збирка

Средњoвековна збирка Народног музеја у Крагујевцу броји око три стотине репрезентативних предмета. У питању су највећим делом предмети од метала (накит, оружје и оруђе) и тек врло мали број су керамичке посуде, камена пластика и надгробни споменици. Предмети са шире територије централне Србије су доспевали у Народни музеј двојако: археолошким ископавањима и поклонима. Врло мали број предмета доспео је у збирку средњовековног одељења откупима и рекогносцирањима терена.  Aрхеолошка ископавања обављена су на средњовековном граду у селу Градац код Баточине (утврђење и некропола), у селу Добрачи (некропола), утврда у Грбицама, локалитет Паљевине у Жуњама код Гружанског Језера. 
У долини Лепенице као могуће седиште Лепеничке жупе често је помињана утврда у селу Градац код Баточине, међутим, анализа ископаног материјала не слаже се са овом предпоставком - по свему судећи страдала је раније од настанка српске државе на овој територији (нема материјала 13. века). 
Археолошким истраживањем Градца расветљена је његова значајна улога кроз читаву историју. Сем своје праисторијске улоге у готово свим раздобљима, утврда на платоу Јерининог Брда, од доласка Римљана добија већи значај. Опстаје и у рановизантијско доба о чему сведоче археолошки налази 5-7 века., потом прекид у доба досељавања Словена и након њих (7-10. век) и највероватнију обнову у 11. веку, након сламања Бугарске моћи за време византијског цара Василија II. Утврада на платоу Јерининог брда, рушење доживљава вероватно у походу Стефана Немање 1183., након чега и област Лепеничке жупе бива укључена у средњовековну српску државу, што се зна на основу хиландарске повеље из 1189. Исто се потврђује и ширењем некрополе са споменицима из 14-16. века на простор некадашње утврде, па чак и преко његових бедема и порушене византијске цркве.
*
На брду које доминира целом околином Крагујевца у селу Грбице смештена је била утврда препозната у називу локалитета Градина. Археолог Народног Музеја Миленко Богдановић обавио је истраживања ове утврде и том приликом открио постојање византијске цркве у подножју брда из доба Јустинијана (6. век), а у Градини цистерну за воду и насеље античког и средњевековног доба 9-11. века. Из ових података чини се изгледним да је бугарска моћ распростирала се и у данашњој Централној Србији све до цара Василија почетком 11. века.
*
У сливу Груже налазио се средњовековни центар жупе Борач, у данашњем селу Борач код Кнића. Утврда је смештена на Борачком Кршу на јужним обронцима Јешевца. Положајем доминира над широком долином коју сада делом испуњава Гружанско језеро. Подно крша и према долини још од античког доба развијало се градско насеље, које у средњем веку доживљава свој успон.
Борач улази у састав српске државе вероватно за време Немање, ако не и нешто раније, Страцимировим деловањем у околини Чачка. Као жупа први пут помиње се у Жичкој повељи Стефана Првовенчаног 1218/19. Процват доживљава у 14-15. веку када се на рударству, трговини и занатству развијају и остале српске градске целине. Свој врло моћан почетак, судећи по покретном археолошком материјалу, град је доживео још у римско доба, нарочито насеље уз њега у Радмиловићима, а његово трајање кроз византијски период за сада се само претпоставља. Деспот Стефан га назива "славни град Борач". Борач освајају Турци 1438. године.
У околини Борча помињана је Градина на брду Клик у селу Бечевици, али наш обилазак са др Дејаном Булићем је утврдио да томе нема основе, већ је у питању велика количина расутог камења без реда по целом брду. То је последица или самог терена или старијег међашења каменим зидовима које је наслеђено до данас у целом селу, а има га новијег и овде.  
У истом селу постоје остаци старије цркве чија старост није утврђена. Претпоставке је везују за време 14-15. века, но више вероватноће има да је каснијег датума. Народ је назива Мрњином црквом.
*
У долини реке Груже познате су још и утврде у:
- Честину, чије датовање засада остаје непознаница услед недостатка покретних површинских налаза (керамике, новца и сл.). Ископавања Градине нису обављена, а површински изглед не дозвољава претпоставке, сем могућности да је то била средњевековна утврда, обзиром на употребу малтера у градњи коју смо приметили. Њена лака доступност и близина са манастиром Каменцем, свакако омогућују повезивање са податком о рушењу Честина 1390. од стране мађарског краља Сигисмунда. Насеље у овом селу било је у власти Алтомановића око 1362. судећи по споменику из Годачице који се чува у Н. Музеју у Краљеву. Касније прелази у власт кнеза Лазара. 
- Градина у Пајсијевићу је вероватно касноантичка, што закључујемо по начину градње бедема (један метални предмет одавде не помаже много, јер је познат у употреби од антике до позног ср. века). Њен неприступачни карактер говори у прилог старобалканског елемента који је познат на Котленику у доба Стефана Првовенчаног (влашки сточари) и који се овде вероватно склањао од надирања Хуна, Авара и Словена.
- Из жичке повеље, познати су још и Бресница са Тргом, Сибница са Округлом, а из литературе и Лешево
Северно од Крагујевца на обронцима Рудника, територију омеђују следеће утврде:
- у Страгарима позната у литератури као Сребрница, у којој је Деспот Стефан за наследника одредио Ђурђа Бранковића, 
- у селу Котражи у непосредној близини Страгара из које потичу једна фибула из 4. века и једна наушница из 11. века.
Градиште (Голубан) у Вишевцу код Раче (подно кога је родно место Крађорђа - али археолошки није потврђена) - Кулине у селу Петровац код Крагујевца (према материјалу утврда је из Турског доба). 
Широј територији Крагујевца припада и утврда у селу Грошници (Градина) у Гледићким планинама. Елипсоидне је основе и зидана од сухозида (начин градње познат од гвозденог доба до раног средњег века). За њу има потврда у керамици да је трајала у касноантичко доба, али и предпоставки о њеном средњовековном животу на основу народног предања којим се приписује "проклетој Јерини".

Средњи век као доба дубоке побожности, откривају нам и манастири, цркве и црквишта средишње Шумадије: Благовештeње Рудничко, Вољавча, Петковица-у оклини средњовековне Сребрнице, потом Богородичин манастир код Баточине (није убициран), Враћевшница, Дивостин, Драча, Каленић, Грнчарица (измештен-по предању задужбина Драгутинова), црква Куманица у Рамаћи, и црква у Борчу, црквине у Јешевцу, Каменици.

Некада густо насељена, што се види из Брокијеровог путописа из 1433., страдањима Деспотовине од Турака 1439. године, а нарочито након њеног пада 1459., Шумадија је страшно опустела. Становништво ових крајева које је избегло одвођење у ропство, бежало је нарочито у Угарску и мање у Црну Гору. Пресељавања су се настављала и касније, а Турци су уништавали утврде како не би више биле база побуна, сем најважнијих које су узимали у употребу. У 16. и 17. веку настаје затишје у исељавању преко Саве и Дунава, али путописци саопштавају о бедном стању народа у Србији и о пустим и ретко насељеним пределима. Коначно 1690. године било је најјаче исељавање које је захватило и Шумадију, Србија је била готово пуста.

Тек са настанком краће аустријске управе првих деценија 18. века, у Крагујевцу и околини почиње већи прилив становништва из Динарских области у слив Груже, и косовско-метохијског становништва у слив Мораве и доње Лепенице. Мањи број породица вратио се из Угарске на своја огњишта. Нови становници затичу стара средњовековна пуста села и називају их "Старо село" или "Селишате", којих топонима има у већем броју села у нашој околини.


   
Борач, панорама
Градина у Грошници, панорама
 
 
 


































 
 

































































Средњовековни накит
из збирки
Народног музеја
- КЊИГА
Strelica Kragujevac
© Народни музеј Крагујевац 2004