ДОБРОДОШЛИ У НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАГУЈЕВАЦ
Aero snimak kompleksa Muzeja
Аеро снимак
комплекса Музеја
Mapa lokacije Muzeja
Како стићи до Музеја
Kompleks Dvora kneza Milosa iz 1837. godine
Pocetak stranice
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
Народни музеј у Крагујевцу живи на простору који је представљао важно државно средиште модерне Србије. То "златно доба" Крагујевца везано је за време од 1818. до 1841. године када је на простору који данас окружује Народни музеј настао читав низ објеката, у којима је била смештена кнежева породица и државна администрација Кнежевине Србије. До данас, зубу времена одолевају Амиџин конак и Стара црква, док су људски немар и ратни вихор уништили знаменита здања Кнежевог и Шареног конака.
Крагујевац је имао срећу да у њему поникну државне установе које и данас трају–први суд (1820), прва гимназија у Кнежевини Србији (1833), затим Театар (1835), Лицеј (1838), претеча данашњег Београдског универзитета, Тополивница (1853), прва Учитељска школа у Србији (1870)... У овом граду је први српски новинар Димитрије Давидовић почео да издаје "Новине србске" (1834) и ту одштампао два "Забавника" (1834, 1835). Угледу престонице допринели су и "Књажеско-србска типографија" (основана 1831. у Београду, па пренета у Крагујевац 1833.) и прва прослава Савиндана као школске славе (1840).
У Крагујевцу су, у различитим временима, рођени, учили школу, почињали, радили, стварали, уграђујући део себе у историју града и вечни смирај налазили–уз кнеза Милоша и Димитрија Давидовића–кнежеви Обреновићи, Милан и Михаило, државник и "књажески и краљевски намесник" Јован Ристић, устаничке војводе Чолак-Анта Симеоновић и Милош Сарановац, војвода Радомир Путник, политичари и државници, Никола Пашић, Стојан Протић, Филип Христић, Милан Пироћанац и Коста Цукић, творац српског динара, писац и оснивач Театра, Јоаким Вујић, оснивач "Књажеско-србске банде", Јосиф Шлезингер, свестрани реформатор српског језика, Вук Караџић, правник и књижевник Јован Стерија Поповић, први ректор и професор Лицеја Атанасије Николић, песник и сликар Ђура Јакшић, најзначајнији српски сатиричар Радоје Домановић, књижевник и вероучитељ Светолик Ранковић, први књижар и књиговезац Глигорије Возаровић, први српски фотограф Анастас Јовановић, академици Драгутин Н. Анастасијевић (византолог), Драгослав Срејовић (археолог), Војислав М. Ђурић (историчар књижевности), Андреј Митровић (историчар) и Иван Гутман (природне науке), великани глуме, Добрица Милутиновић, Мија Алексић, Љуба Тадић... Тако се у Крагујевцу, на најлепши начин, спајала ученост Срба преко Саве и Дунава, странаца, који су у њему нашли хлеб и нови завичај, и вредноћа и бистрина потомака хајдука и устаника који су Србији извојевали слободу. На почетку преломне 1813. године у Крагујевцу је одржана знаменита устаничка скупштина. До 1880. године, на отвореном и у згради Старе скупштине (саграђена 1859) одржана су још 32 скупштинска заседања, на којима доношене преважне одлуке за српску тренутност и будућност. Крагујевац је имао и тешке дане, ратна и послератна страдања, своје незацељене ране, од којих је највећа и најболнија стрељање хиљада цивила у Шумарицама, 21. октобра. И након тога, Крагујевац је успевао да се уздигне, поврати и буде огледало српског и шумадијског духа, увек отворен за струјања из Европе.
Pocetna stranica
     
Комплекса Двора
кнеза Милоша из 1837.
   
 







 

 

 

 

 

 










   
 
© Народни музеј Крагујевац 2004