Двадесете и тридесете године 19. века представљају прекретницу у развоју Крагујевца. Захваљујући статусу престонице град врло брзо доживљава снажан политички, култу Pocetna stranica рни и привредни напредак. Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је Pocetna strana кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката. Сви конаци са пратећим објектима чинили су Кнежев двор. Истовремено, кнез Милош је на десној обали Лепенице, у близини Двора подигао цркву (1818.). На свим здањима дворског комплекса примећује се утицај културе ислама, који су са Истока донели Турци. Турски стил је долазио до изражаја у обликовању лаких конструкција дрвеног, скелетног система. Такву архитектуру обликују већином приучени мајстори и ретко се могу назначити пројектанти.
По угледу на турске обичаје, кнез Милош је убрзо по завршетку конака за себе (1818), започео изградњу још једног конака који је био намењен Љубици и деци. Ако је Кнежев конак представљао државу са владаром и државном управом, Конак кнегиње Љубице је представљао породицу. У њему је 1823. године роћен кнез Михаило, док је кнез Милан рођен у Кнежевом конаку 1819. године, те се и на основу тога претпоставља да је Конак кнегиње Љубице саграђен након рођења кнеза Милана.
Од бројних грађевина из доба Кнеза Милоша до данашњих дана сачувани су Амиџин конак и Стара црква. Две најзначајније грађевине данас не постоје-Кнежев конак је уништен приликом бомбардовања Крагујевца 1941. године, а Конак кнегиње Љубице је изгорео у пожару 1884. године.


Музеј своју делатност обавља у зградама из 19. века од којих је већина у статусу споменика културе и у савременим зградама подигнутим у последњој четвртини 20. века. Зграде споменици културе више пута су мењале своју намену да би коначним преласком у власништво Народног музеја усталили своју функцију:
Амиџин конак је изложбени простор намењен за поставке које обухватају историју овог подручја од праисторије до краја 19. века, Кнез Михаилов конак уз стручна одељења и библиотеку на спратном простору има поставку "Српско и европско сликарство 19. века". У надлежности Музеја су и објекти: Стара скупштина, Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Барјактаровића), Кућа Љубице Филиповић, Петрова воденица у Грошници и Спомен кућа у Дуленима.
Галерија Народног музеја је највећи изложбени простор Народног музеја намењен тематским музејским изложбама, изложбама савремене уметности и сталној поставци српског сликарства и скулптуре 20. века. У Галерији су смештене и управа Музеја, фотолабораторија и препараторска радионица.
Мали ликовни салон је искључиво намењена за изложбе из текућег уметничког стваралаштва.
ОБЈЕКТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА КРАГУЈЕВАЦ
Амиџин конак
Кнез Михаилов конак
Knez Mihailov konak
Stara skupstina
Стара скупштина
Galerija Narodnog muzeja Kragujevac
Галерија
Објекти из 19. века
Pocetak stranice
Moderna garerija
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
     
 
 
   
         
 
     
         
 
 
 
       
           
           
 
Мали ликовни салон
Савремени објекти
Кућа Проте Милоја Барјактаровића
 




























 














Moderna garerija








 
© Народни музеј Крагујевац 2004