ЕТНОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ-ЗЕМЉОРАДЊА
Jaram

Asov

Земљорадња

До ослобођења Pocetna stranica од Турака привреда је у Шумадији била веома заостала. После ослобођења прилике се мењају, оснивају се нова насеља, крче се шуме и становништво почиње да се бави и земљорадњом. Хатишерифом из 1833. године сељак у Србији постаје сопственик земље коју обрађује, чиме је утрт пут за привредни преображај и напуштање екстезивног сточарства у корист земљорадње. Крчењем шума повећале су се површине под усевима: пшеницом, кукурузом, конопљом–најзаступљенијим културама, које су омогућавале исхрану и одевање становништва.

Збирку води: Светлана Радојковић, кустос етнолог
home
  Н А Р О Д Н И    М У З Е Ј    К Р А Г У Ј Е В А Ц      N A R O D N I    M U Z E J    K R A G U J E V A C       T H E    N A T I O N A L    M U S E U M    K R A G U J E V A C
 
 
     
       
       
       
 











   
© Народни музеј Крагујевац 2004