Праисторијска збирка

АРХЕОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ - ПРАИСТОРИЈСКА ЗБИРКА

У праисторијској збирци се налази преко 150 000 предмета од периода палеолитика  до латенске културе млађег гвозденог доба.

На основу културно-хронолошке поделе издвајају се следеће колекције:

1. Палеолитска
2. Неолитска
3. Халколитска
4. Халштатска
Највећи део археолошког материјала потиче са систематских ископавања, 74%; са рекогносцирања потиче 11% налаза; случајних налаза има 2,5% , а откупи чине 0,12%.

Збирку води:

У Добрачи 1950. године Проф. М. и Д. Гарашанин истражују тумуле из позног бронзаног доба који припадају Западосрпској варијанти Ватинске културе. У сарадњи са Проф. Др Миодрагом Грбићем предузимају се истраживања на више енеолитских локалитета.
Резултати истраживања локалитета Јасик у Горњим Комарицама и Ђурђевачке главице у Ђурђеву померили су јужне границе културног комплекса Баден-Вучедол на југ за који се до тада сматрало да не прелази границу Саве и Дунава.  У првој половини педесетих година, истраживањима локалитета Јеринио брдо у селу Градац код Баточине и Барице у Гривцу  утврђени су  културни хоризонти  Костолачке културе. Познијим ископавањима, седамдесетих година, насеља Костолачке културе регистрована су на још једном броју налазишта. У сарадњи са Филозофским факултетом у Београду, Народни музеј у Крагујевцу под руководством Проф. Др Бранка Гавеле и Проф. Сречка Бродара започиње истраживање пећине Рисоваче код Аранђеловца и абрија на Јеринином брду у селу Градац код Баточине. У више кампања између 1952-57 Филозофски факултет у Београду и Народни музеј у Крагујевцу започињу и опсежнија истраживања неолитсих насеља на локалитету Барице- Гружа у Гривцу.
Народни музеј у Крагујевцу у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду 1963. Године истражио је енеолитске гробове под хумкама на локалитетима Поље у Барама и Школско двориште у Рогојевцу. Утвђена су два начина сахрањивања, инхумација и кремација, што је доказ о различитим  културним утицајима на овом простору током енеолитског периода. Локалитет на Милића градини у Љуљацима први пут је истраживан 1980. године под руководством Проф. Др. Грбића. Пројекат је спроведен у сарадњи Народног музеја у Београду и Универзитета Харвард САД. Наставак истраживања је уследио је 60-тих и 70-тих година у сарадњи Народног музеја у Крагујевцу и Филозофског факултета у Београду. Тада су обављена опсежнија истраживања Милића градине и утврђена два  културна хоризонта са  Протоватинском и Ватинском културом (М. Богдановић 1986.).
Истраживања неолитске епохе овог  простора настављају се великим пројектом  у сарадњи Народног музеја у Крагујевцу и Универзитета у Питсбургу од 1968-74.године. Овим пројектом систематски је истражено неолитско насеље у Дивостину. Сондажно су истраживани једнослојни локалитети  старијег неолита Протостарчевачке  културе, Честа у Доброводици и Бања код Аранђеловца. Затим вишеслојни локалитети старијег и млађег неолита, Гружа у Гривцу и Нешковића брдо у Кусовцу. Истраживања су била интердисциплинарна са применом најсавременије методологије тог периода. За утврђивање апсолутне хронологије свих истраживаних локалитета примењене су методе  С- 14 , К-40 и  метода термолуминисценције. На Дивостину је први пут код нас примењена метода геофизичких снимања терена и компјутерске обраде података. 
Крајњи резултат овог пројекта је монографија  Divostin and the Neolithic of Central Serbia  ( А. Мc pherron end D. Srejović, 1988.) у којој су публиковани резултати са свих истраживаих локалитета обухваћеним овим пројектом. Истраживања тумула из гвозденог доба на локалитету Поље у Љуљацима рађена су у кампањама 1976-77. године у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Народног музеја у Крагујевцу под руководством Проф. Др Драгослава Срејовића и Др Загорке Летице. На локалитету Нешковића брдо у Кусовцу, током 1981/82. године Народни музеј у Крагујевцу под руководством М. Богдановића, извршио је сондажна истраживања. На основу покретног археолошког материјала потврђени су резултати из 1970. године. Ради се о суперпонираном насељу формираног у етапи протостарчевачке културе које скоро у континуитету живи до финалних фаза Винчанске културе. Најмлађи културни хоризонт припада енеолитској епоси а потврђен је релативно малом количином покретног матерјала. У кампањи 1989. године настављена су истраживања неолитских насеља у Гривцу у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Народног музеја у Крагујевцу под руководством Др. С. Станковића.
На локалитету Лепеничко поље - Институт за стрна жита, 1992. године сондажно је истраживано једнослојно насеље  протостарчевачке културе. Истраживања тумула у Добрачи 1995. године спровео је Народни музеј под руководством М. Богдановића. Ископаван је један тумул са каменитим плаштом и оскудним прилозима. На локалитету Бубан у Кусовцу 1996. године под руководством М. Боградовића, отворена је једна сонда која је показала комплексну вертикалну стратиграфију на овом делу локалитета старијег и млађег неолита (М. Богдановић, 2004.).