BEGIN:VCALENDAR VERSION:2.0 PRODID:-//Народни музеј Шумадије у Крагујевцу - ECPv6.15.18//NONSGML v1.0//EN CALSCALE:GREGORIAN METHOD:PUBLISH X-ORIGINAL-URL:https://muzej.org.rs X-WR-CALDESC:Events for Народни музеј Шумадије у Крагујевцу REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H X-Robots-Tag:noindex X-PUBLISHED-TTL:PT1H BEGIN:VTIMEZONE TZID:Europe/Belgrade BEGIN:DAYLIGHT TZOFFSETFROM:+0100 TZOFFSETTO:+0200 TZNAME:CEST DTSTART:20190331T010000 END:DAYLIGHT BEGIN:STANDARD TZOFFSETFROM:+0200 TZOFFSETTO:+0100 TZNAME:CET DTSTART:20191027T010000 END:STANDARD BEGIN:DAYLIGHT TZOFFSETFROM:+0100 TZOFFSETTO:+0200 TZNAME:CEST DTSTART:20200329T010000 END:DAYLIGHT BEGIN:STANDARD TZOFFSETFROM:+0200 TZOFFSETTO:+0100 TZNAME:CET DTSTART:20201025T010000 END:STANDARD BEGIN:DAYLIGHT TZOFFSETFROM:+0100 TZOFFSETTO:+0200 TZNAME:CEST DTSTART:20210328T010000 END:DAYLIGHT BEGIN:STANDARD TZOFFSETFROM:+0200 TZOFFSETTO:+0100 TZNAME:CET DTSTART:20211031T010000 END:STANDARD BEGIN:DAYLIGHT TZOFFSETFROM:+0100 TZOFFSETTO:+0200 TZNAME:CEST DTSTART:20220327T010000 END:DAYLIGHT BEGIN:STANDARD TZOFFSETFROM:+0200 TZOFFSETTO:+0100 TZNAME:CET DTSTART:20221030T010000 END:STANDARD END:VTIMEZONE BEGIN:VEVENT DTSTART;VALUE=DATE:20210515 DTEND;VALUE=DATE:20210516 DTSTAMP:20260416T190915 CREATED:20251210T111531Z LAST-MODIFIED:20251210T111531Z UID:6609-1621036800-1621123199@muzej.org.rs SUMMARY:Дворски комплекс у Крагујевцу у 19. веку DESCRIPTION:На спратном делу Амиџиног конака 15. маја 2021. године\,  отворена је  изложба „Дворски комплекс у Крагујевцу у 19. веку“\, педагошког одељења. Пројекат је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије\, под називом „ХОЋУ И ЈА ДА ЗНАМ“ и прилагођен је  особама са инвалидитетом. Аутор изложбе је Катарина Ђурић- кустос педагог \nНа изложби су приказани скенови оригиналних докумената  Државног архива Србије из периода када је Крагујевац био престоница\, прве и друге владавине Милоша и Михаила Обреновића\, предмети из 19. века из збирки одељења  за историју и етнологију Народног музеја у Крагујевцу\, тактилна табла са приказом дворског комплекса\, скенови конака\, чланова породице Обреновић\, таблети са филмовима и тумачем на знаковном језику\,… \nИзложба говори о Првој престоници модерне Србије\, животу Милоша Обреновића\, као и о дешавањима у Крагујевцу током XIX века. URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/dvorski-kompleks-u-kragujevcu-u-19-veku/ CATEGORIES:Тематске изложбе ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16538130550561_7.jpg END:VEVENT BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20201210T080000 DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20201210T170000 DTSTAMP:20260416T190915 CREATED:20251210T112525Z LAST-MODIFIED:20251210T112525Z UID:6626-1607587200-1607619600@muzej.org.rs SUMMARY:ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНА Изложбена поставка СТАРИЈИ И МЛАЂИ НЕОЛИТ НА ТЛУ ЦЕНТРАЛНЕ ШУМАДИЈЕ DESCRIPTION:ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНА \nКОНАК КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА-СПРАТ \nИзложбена поставка – СТАРИЈИ И МЛАЂИ НЕОЛИТ НА ТЛУ ЦЕНТРАЛНЕ ШУМАДИЈЕ \nРегија Централне Шумадије заузима централни простор Србије те се тако и налази на раскрсници природних комуникација. \nТокови река Колубаре\, Груже\, Западне Мораве и Ибра су Централну Шумадију повезивали са Западним и Јужним областима садашње Србије. Други природни комуникациони путеви кретали су се Лепеницом и Јасеницом\, које су притоке Велике Мораве и тиме Централну Шумадију повезивала са Северним областима. \nПочетком холоцена дешавају се велике климатске промене које базично утичу на карактерне одлике  култура и стварање оптималних услова за почетке неолитизације Централног Балкана а тиме и Централне Шумадије. \nНајстарија насеља раног неолита формирана су у долинама реке Груже и Лепенице а најзначајнији локалитети из тог период који су до сада истражени су  Гривац\, Дивостин\, Бања (код Аранђеловца)\, Кусовац и локалитет Честа у Доброводицама на ободу Велике Мораве. \nПочеци неолитизације Централне Шумадије се по апсолутној хронологији опредељују у 7.миленијум пре нове ере. Осовне карактеристике културних промена овог периода су доместификација животиња и култивација биљака а пре свега пшенице. Ове појаве су за главну последицу имале формирање седентарног начина живота и економике тих заједница. \nСтамбени објекти у најранијим  фазама неолита су земуничног типа са једном или више ћелија. Типично за најранију културу  Старчево је велика продукција керамичког материјала у односу на број насеља и величину популације. У оквиру ове фазе неолита не уочава се организација стамбених објеката. У Старчевачкој културној етапи непобитно су утврђени зачеци култа који има основне каректеристике плодности. \nНа већини неолитских локалитета Централне Шумадије констатована је појава суперпонираних насеља са културним хоризонтима Старчевачке и Винчанске културе. \nКарактеристично је да су Винчанска насеља бројнија од Старчевачких и простиру се на великим површинама од неколико хектара до неколико десетина хектара а стамбени објекти Винчанске културе су надземног типа. У раним етапама заступљени су једноћелични и двоћелични објекти мањих димензија. У млађим етапама стамбени објекти су знатно већих димензија са више просторија и комплекснијим етажама. \nКулт у Винчи постаје комплекснији што се највише огледа у стандардизацији објеката и инструмената култа и формама и ритуалним радњама. \nПериод старијег и млађег неоллита у Централној Шумадији покрива хронолошки период од краја 7 до 4 миленијума пре нове ере. \nНеолитске културе Старчево и Винча на територији Централне Шумадије одиграле су врло значајну улогу у неолитизацији Централног Балкана. \nИсторијат истраживања \nАрхеолошка истраживања неолита Централне Шумадије започињу истраживањем локалитета Дизаљка код Аранђеловца почетком 20.века. Озбиљна и комплекснија истраживања крећу 50-тих година 20.века\, рекогносцирањима V.Fewkesa и Миодрага Грбића. \n1952. године регистровано је велико насеље у Реснику код Крагујевца са културним хоризонтом Винча-Тордош и Винча-Плочник. \nИсте године започињу и археолошка истраживања у Гривцу која трају током 50тих година 20.века у више кампања. Резултате тих истраживања објављује Бранислав Гавела у стручној литератури. \n1962.године започиње велики Југословенски пројекат у оквиру кога се истражује Дивостин\, Гривац\, Кусовац\, Доброводица и Бања. Током тих мултидисциплинарнх истраживања  примењена је најсавременија технологија тог доба (геофизика и компјутерска обрада података). Крајњи резилтат тих радова је објављивање монографије ² DIVOSTIN AND THE NEOLITHIC OF CENTRAL SERBIA² аутора Драгослава Срејовића и Alan-а  McPherron-а 1988.године. \nОсамдесетих година током више кампања истраживана су насеља Гривац и Кусовац под руководством Миленка Богдановића\, која финансира одељење САНУ у Крагујевцу. Резултате ових истраживања објављује Миленко Богдановић у оквиру монографије ²GRIVAC\, NASELjE PROTOSTARČEVAČKE I VINČANSKE KULTURE²\, 2004.године. \nБрој до сада истражених неолитских локалитета на територији Централне Шумадије је преко 50. \nИзложба има за циљ презентацију покретног археолошког материјала\, архитектуре\, реконструкцију духовног и социјалног живота. Изложба је пре свега посвећена младима како би се што ближе упознали са епохом неолитика. У том циљу урађене су идеалне реконструкције архитектуре\, амбијенталних целина\, одећа\, накита и фигура како би се публици животније приближила епоха неолитика. \n\n \n \n \n \n smart URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/privremeno-zatvorena-izlozbena-postavka-stariji-i-mladji-neolit-na-tlu-centralne-sumadije/ CATEGORIES:Тематске изложбе ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16467431815969_bz.jpg END:VEVENT END:VCALENDAR