BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј Шумадије у Крагујевцу - ECPv6.18.2//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://muzej.org.rs
X-WR-CALDESC:Догађаји за Народни музеј Шумадије у Крагујевцу
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20210328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20211031T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20220327T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20221030T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20230326T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20231029T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20220514
DTEND;VALUE=DATE:20220515
DTSTAMP:20251210T103449Z
CREATED:20251210T103254Z
LAST-MODIFIED:20251210T103449Z
UID:6542-1652486400-1652572799@muzej.org.rs
SUMMARY:Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века\, стална мултимедијална поставка у кући Светозара Марковића
DESCRIPTION:У Ноћи музеја 14. маја 2022. године у кући Светозара Марковића\, отворена је стална мултимедијална поставка Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века.  Аутор поставке је Наташа Милосављевић\, кустос историчар\, стручни сарадници Роксанда Алексић\, кустос историчар и Горан Милосављевић\, виши архивиста историчар\, док је концепт сталне мултимедијалне поставке осмислио Милош Јуришић\, кустос археолог и директор Народног музеја у Крагујевцу. Реализацију сталне поставке је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. \nНа 18 паноа\, у три целине\, представљен је историјат политичког живота у Крагујевцу у другој половини XIX  века. Прва целина представља уводни део изложбе и говори о политичком животу у Кнежевини Србији\, од постанка уставобранитељске опозиције у време кнеза Милоша Обреновића\, крајем 30 – их година XIX  века\, до појаве првих политичких струја\, претеча политичких партија\, какве су били либерали и конзервативци након Светоандрејске скупштине 1858/59. године.  Друга целина посвећена је боравку Светозара Марковића у Крагујевцу (1873-1875)\, његовом политичком деловању\, листовима које је покретао и штампао\, као и његовим најближим сарадницима. У Крагујевцу су излазили листови Јавност\, Глас Јавности\, Ослобођење\, а након смрти Марковића и Старо Ослобођење. У Скупштини\, чија су се заседања одржавала у Крагујевцу\, Марковић је имао присталице окупљене око тзв. Адам – Милијине странке. Често су интерпелације ових радикалских посланика објављиване у листовима које је штампала Крагујевачка друштвена штампарија. У оквиру ове целине истакнуте су и демонстрације Црвени барјак (1876)\, које су организовали следбеници Светозара Марковића након победе на изборима у Крагујевцу у новембру 1875. године. Трећа целина се односи на период формалног оснивања политичких партија у Србији након доношења Закона о зборовима и удружењима 1881. године. У питању су биле Либерална\, Народна радикална и Напредна странка. Један од оснивача и вођа Либералне странке био је Крагујевчанин\, државник и дипломата Јован Ристић (1831-1899). Оснивачка скупштина Народне радикалне странке одржана је 1882. у Крагујевцу\, у кафани Илиџа\, а након тога је уприличена прослава у Илиним водама. Трећа велика странка била је Напредна\, а један од њених чланова био је Андра Ђорђевић (1854-1914)\, српски правник и политичар и професор Велике школе\, родом из Крагујевца. Овој целини придодата је и прва деценија XX века\, турболентно време династичких промена\, Мајског преврата (1903)\, завереничког питања\, подофицирских контразавера у Нишу и Крагујевцу (1904\, 1906)\, Анексионе кризе (1908/1809). Један сегмент посвећен је и оснивању и деловању нових политичких странака – Самосталне радикалне странке (1901) и Српске социјалдемократске странке (1903). \nСталну поставку\, између осталог\, чине и портрети неких од значајних личности које су биле део политичког живота у Крагујевцу током друге половине XIX  века: Стеван Владислав Каћански\, Светозар Марковић\, Милоје Барјактаровић\, Димитрије Матић\, Јован Ристић и Никола Пашић. Куриозитет поставке представља и репродукција слике Оље Ивањицки посвећена Црвеном барјаку. Део са експонатима чине предмети из Збирке историјских предмета и Збирке револуционарне публицистике и штампе Народног музеја у Крагујевцу.  Међу њима се налази сто Крагујевачке друштвене штампарије\, клише радикалног листа Јавност\, дела Светозара Марковића (Србија на Истоку\, Начела народне економије) и револуционарна публицистика и штампа (Јавност\, Глас Јавности\, Ослобођење\, Старо Ослобођење\, Самуправа\, Раденик и други). У оквиру мултимедијалног дела сталне поставке налази се 3Д приказ путање којом се кретала поворка током демонстрација Црвени барјак 1876. године и холограм Светозара Марковића.
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/politicki-zivot-u-kragujevcu-u-drugoj-polovini-19-veka-stalna-multimedijalna-postavka-u-kuci-svetozara-markovica/
CATEGORIES:Сталне поставке
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16532261959944_image.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR