BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Народни музеј Шумадије у Крагујевцу - ECPv6.15.18//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-ORIGINAL-URL:https://muzej.org.rs
X-WR-CALDESC:Events for Народни музеј Шумадије у Крагујевцу
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:Europe/Belgrade
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20040328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20041031T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20050327T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20051030T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20060326T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20061029T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20070325T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20071028T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20080330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20081026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20090329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20091025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20100328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20101031T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20110327T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20111030T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20120325T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20121028T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20130331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20131027T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20140330T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20141026T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20150329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20151025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20160327T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20161030T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20170326T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20171029T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20180325T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20181028T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20190331T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20191027T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20200329T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20201025T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20210328T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20211031T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20220327T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20221030T010000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:+0100
TZOFFSETTO:+0200
TZNAME:CEST
DTSTART:20230326T010000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0200
TZOFFSETTO:+0100
TZNAME:CET
DTSTART:20231029T010000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20220514
DTEND;VALUE=DATE:20220515
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T103254Z
LAST-MODIFIED:20251210T103449Z
UID:6542-1652486400-1652572799@muzej.org.rs
SUMMARY:Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века\, стална мултимедијална поставка у кући Светозара Марковића
DESCRIPTION:У Ноћи музеја 14. маја 2022. године у кући Светозара Марковића\, отворена је стална мултимедијална поставка Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века.  Аутор поставке је Наташа Милосављевић\, кустос историчар\, стручни сарадници Роксанда Алексић\, кустос историчар и Горан Милосављевић\, виши архивиста историчар\, док је концепт сталне мултимедијалне поставке осмислио Милош Јуришић\, кустос археолог и директор Народног музеја у Крагујевцу. Реализацију сталне поставке је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. \nНа 18 паноа\, у три целине\, представљен је историјат политичког живота у Крагујевцу у другој половини XIX  века. Прва целина представља уводни део изложбе и говори о политичком животу у Кнежевини Србији\, од постанка уставобранитељске опозиције у време кнеза Милоша Обреновића\, крајем 30 – их година XIX  века\, до појаве првих политичких струја\, претеча политичких партија\, какве су били либерали и конзервативци након Светоандрејске скупштине 1858/59. године.  Друга целина посвећена је боравку Светозара Марковића у Крагујевцу (1873-1875)\, његовом политичком деловању\, листовима које је покретао и штампао\, као и његовим најближим сарадницима. У Крагујевцу су излазили листови Јавност\, Глас Јавности\, Ослобођење\, а након смрти Марковића и Старо Ослобођење. У Скупштини\, чија су се заседања одржавала у Крагујевцу\, Марковић је имао присталице окупљене око тзв. Адам – Милијине странке. Често су интерпелације ових радикалских посланика објављиване у листовима које је штампала Крагујевачка друштвена штампарија. У оквиру ове целине истакнуте су и демонстрације Црвени барјак (1876)\, које су организовали следбеници Светозара Марковића након победе на изборима у Крагујевцу у новембру 1875. године. Трећа целина се односи на период формалног оснивања политичких партија у Србији након доношења Закона о зборовима и удружењима 1881. године. У питању су биле Либерална\, Народна радикална и Напредна странка. Један од оснивача и вођа Либералне странке био је Крагујевчанин\, државник и дипломата Јован Ристић (1831-1899). Оснивачка скупштина Народне радикалне странке одржана је 1882. у Крагујевцу\, у кафани Илиџа\, а након тога је уприличена прослава у Илиним водама. Трећа велика странка била је Напредна\, а један од њених чланова био је Андра Ђорђевић (1854-1914)\, српски правник и политичар и професор Велике школе\, родом из Крагујевца. Овој целини придодата је и прва деценија XX века\, турболентно време династичких промена\, Мајског преврата (1903)\, завереничког питања\, подофицирских контразавера у Нишу и Крагујевцу (1904\, 1906)\, Анексионе кризе (1908/1809). Један сегмент посвећен је и оснивању и деловању нових политичких странака – Самосталне радикалне странке (1901) и Српске социјалдемократске странке (1903). \nСталну поставку\, између осталог\, чине и портрети неких од значајних личности које су биле део политичког живота у Крагујевцу током друге половине XIX  века: Стеван Владислав Каћански\, Светозар Марковић\, Милоје Барјактаровић\, Димитрије Матић\, Јован Ристић и Никола Пашић. Куриозитет поставке представља и репродукција слике Оље Ивањицки посвећена Црвеном барјаку. Део са експонатима чине предмети из Збирке историјских предмета и Збирке револуционарне публицистике и штампе Народног музеја у Крагујевцу.  Међу њима се налази сто Крагујевачке друштвене штампарије\, клише радикалног листа Јавност\, дела Светозара Марковића (Србија на Истоку\, Начела народне економије) и револуционарна публицистика и штампа (Јавност\, Глас Јавности\, Ослобођење\, Старо Ослобођење\, Самуправа\, Раденик и други). У оквиру мултимедијалног дела сталне поставке налази се 3Д приказ путање којом се кретала поворка током демонстрација Црвени барјак 1876. године и холограм Светозара Марковића.
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/politicki-zivot-u-kragujevcu-u-drugoj-polovini-19-veka-stalna-multimedijalna-postavka-u-kuci-svetozara-markovica/
CATEGORIES:Сталне поставке
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16532261959944_image.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20220215
DTEND;VALUE=DATE:20220216
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T100615Z
LAST-MODIFIED:20251210T103741Z
UID:6520-1644883200-1644969599@muzej.org.rs
SUMMARY:НОВА СТАЛНА МУЛТИМЕДИЈАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА "Од средњовековног трга до престоне вароши - хронологија историјског развоја Града Крагујевца"
DESCRIPTION:У оквиру овележавања Сретења – Дана државности Србије у АМИЏИНОМ КОНАКУ у уторак 15. фебруара 2022. године отворена је нова стална мултимедијалне изложбена поставка\n„Од средњовековног трга до престоне вароши – хронологија историјског развоја Града Крагујевца“ \nАутори поставке: Милош Јуришић\, Роксанда Алексић и Горан Милосављевић
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/nova-stalna-multimedijalna-izlozbena-postavka-od-srednjovekovnog-trga-do-prestone-varosi-hronologija-istorijskog-razvoja-grada-kragujevca/
LOCATION:Амиџин конак
CATEGORIES:Сталне поставке
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/1646824372599_10.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20210712
DTEND;VALUE=DATE:20210713
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T105515Z
LAST-MODIFIED:20251210T105554Z
UID:6566-1626048000-1626134399@muzej.org.rs
SUMMARY:Петрова воденица у Грошници
DESCRIPTION:У Петровој воденици у Грошници\, у понедељак 12. јула 2021. отворена је стална поставка поводом 80 година од подизања устанка\, приказ заштите народног градитељства и етнолошка презентација живота и рада у воденицама поточарама. Аутори  изложбе су Горан Милосављевић\, виши архивиста историчар\, Јелена Муњић\, конзерватор етнолог и Наташа Николић\, музејски саветник. Изложбу је отворила Министарка за рад\, запошљавање\, борачка и социјална питања Дарија Кисић -Тепавчевић\, а на отварању је говорио градоначелник града Крагујевца Никола Дашић и директор Народног музеја Милош Јуришић. \nНа изложби је представљено 30 паноа\, који нас уз пратећи каталог  упознају са три сегмента изложбе: историјским\, конзерваторским и етнолошким. Изложени су и  предмети који говоре о животу и раду воденичара. Изложбу  је подржало Министарство културе Републике Србије. \nУ Петровој воденици у Грошници  одржан је састанак Окружног комитета КПЈ за Крагујевац\, 12. јула 1941. године\, када је формиран  Крагујевачки партизански одред. За команданта одреда именован је Раја Недељковић\, комуниста из Грошнице. У  састав крагујевачког одреда ушле су три чете. Крагујевачки партизански одред деловао је на подручју Крагујевачког и Гружанског среза. Под налетом Прве офанзиве\, Крагујевачки партизански одред повукао се на запад\, и уз друге шумадијске одреде прешао у Босну. Ушао је у састав Прве пролетерске бригаде\, формиране 21. децембра 1941. у Руду\, као Трећи крагујевачки батаљон. \nВоденица у Грошници утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца 1972. године.  Током  2019. године Завод је извео опсежне конзерваторско – рестаураторске радове\, који су обухватали: санацију кровне и таванске конструкције\, санацију фасадних зидова\, ревизију и санацију столарије и замену кровног покривача. Воденици је враћен аутентичан изглед реконструкциом отвореног огњишта\, израдом напе за одвод дима\,  унутрашњих врата са кључаницом\, спољних  масивних врата од храстовине\, као и прозора са хоризонталним пречкама – топлијама. Изведени радови створили су услове за њену пуну ревитализацију. \nМлинови за прераду житарица се у нашим крајевима помињу у 13 веку. У  Шумадији је заступљен тип воденице поточаре\, у којој се мељу кукуруз\, овас\, раж и јечам за људску и сточну исхрану.Због велике материјалне вредности  били су  у  власништву  владара\, властеле и манастира. Након Првог српског устанка воденице  преузимају  народне старешине и кнез Милош. Воденице су могле бити и својина  целог  села\, рода или његовог дела\, као и породичне задруге. У 20. веку\, као и данас\, најчешћи облик својине је ортачка воденица\, а сасвим ретко једног власника.  У Грошници је до 1920 -их радило 35 воденица\, крајем 20 века радило је шест воденица\, а данас једна.
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/petrova-vodenica-u-grosnici/
CATEGORIES:Сталне поставке
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16263364661569_IMG_1.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20210515
DTEND;VALUE=DATE:20210516
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T111531Z
LAST-MODIFIED:20251210T111531Z
UID:6609-1621036800-1621123199@muzej.org.rs
SUMMARY:Дворски комплекс у Крагујевцу у 19. веку
DESCRIPTION:На спратном делу Амиџиног конака 15. маја 2021. године\,  отворена је  изложба „Дворски комплекс у Крагујевцу у 19. веку“\, педагошког одељења. Пројекат је финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије\, под називом „ХОЋУ И ЈА ДА ЗНАМ“ и прилагођен је  особама са инвалидитетом. Аутор изложбе је Катарина Ђурић- кустос педагог \nНа изложби су приказани скенови оригиналних докумената  Државног архива Србије из периода када је Крагујевац био престоница\, прве и друге владавине Милоша и Михаила Обреновића\, предмети из 19. века из збирки одељења  за историју и етнологију Народног музеја у Крагујевцу\, тактилна табла са приказом дворског комплекса\, скенови конака\, чланова породице Обреновић\, таблети са филмовима и тумачем на знаковном језику\,… \nИзложба говори о Првој престоници модерне Србије\, животу Милоша Обреновића\, као и о дешавањима у Крагујевцу током XIX века.
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/dvorski-kompleks-u-kragujevcu-u-19-veku/
CATEGORIES:Тематске изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16538130550561_7.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20201210T080000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20201210T170000
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T112525Z
LAST-MODIFIED:20251210T112525Z
UID:6626-1607587200-1607619600@muzej.org.rs
SUMMARY:ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНА Изложбена поставка СТАРИЈИ И МЛАЂИ НЕОЛИТ НА ТЛУ ЦЕНТРАЛНЕ ШУМАДИЈЕ
DESCRIPTION:ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНА \nКОНАК КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА-СПРАТ \nИзложбена поставка – СТАРИЈИ И МЛАЂИ НЕОЛИТ НА ТЛУ ЦЕНТРАЛНЕ ШУМАДИЈЕ \nРегија Централне Шумадије заузима централни простор Србије те се тако и налази на раскрсници природних комуникација. \nТокови река Колубаре\, Груже\, Западне Мораве и Ибра су Централну Шумадију повезивали са Западним и Јужним областима садашње Србије. Други природни комуникациони путеви кретали су се Лепеницом и Јасеницом\, које су притоке Велике Мораве и тиме Централну Шумадију повезивала са Северним областима. \nПочетком холоцена дешавају се велике климатске промене које базично утичу на карактерне одлике  култура и стварање оптималних услова за почетке неолитизације Централног Балкана а тиме и Централне Шумадије. \nНајстарија насеља раног неолита формирана су у долинама реке Груже и Лепенице а најзначајнији локалитети из тог период који су до сада истражени су  Гривац\, Дивостин\, Бања (код Аранђеловца)\, Кусовац и локалитет Честа у Доброводицама на ободу Велике Мораве. \nПочеци неолитизације Централне Шумадије се по апсолутној хронологији опредељују у 7.миленијум пре нове ере. Осовне карактеристике културних промена овог периода су доместификација животиња и култивација биљака а пре свега пшенице. Ове појаве су за главну последицу имале формирање седентарног начина живота и економике тих заједница. \nСтамбени објекти у најранијим  фазама неолита су земуничног типа са једном или више ћелија. Типично за најранију културу  Старчево је велика продукција керамичког материјала у односу на број насеља и величину популације. У оквиру ове фазе неолита не уочава се организација стамбених објеката. У Старчевачкој културној етапи непобитно су утврђени зачеци култа који има основне каректеристике плодности. \nНа већини неолитских локалитета Централне Шумадије констатована је појава суперпонираних насеља са културним хоризонтима Старчевачке и Винчанске културе. \nКарактеристично је да су Винчанска насеља бројнија од Старчевачких и простиру се на великим површинама од неколико хектара до неколико десетина хектара а стамбени објекти Винчанске културе су надземног типа. У раним етапама заступљени су једноћелични и двоћелични објекти мањих димензија. У млађим етапама стамбени објекти су знатно већих димензија са више просторија и комплекснијим етажама. \nКулт у Винчи постаје комплекснији што се највише огледа у стандардизацији објеката и инструмената култа и формама и ритуалним радњама. \nПериод старијег и млађег неоллита у Централној Шумадији покрива хронолошки период од краја 7 до 4 миленијума пре нове ере. \nНеолитске културе Старчево и Винча на територији Централне Шумадије одиграле су врло значајну улогу у неолитизацији Централног Балкана. \nИсторијат истраживања \nАрхеолошка истраживања неолита Централне Шумадије започињу истраживањем локалитета Дизаљка код Аранђеловца почетком 20.века. Озбиљна и комплекснија истраживања крећу 50-тих година 20.века\, рекогносцирањима V.Fewkesa и Миодрага Грбића. \n1952. године регистровано је велико насеље у Реснику код Крагујевца са културним хоризонтом Винча-Тордош и Винча-Плочник. \nИсте године започињу и археолошка истраживања у Гривцу која трају током 50тих година 20.века у више кампања. Резултате тих истраживања објављује Бранислав Гавела у стручној литератури. \n1962.године започиње велики Југословенски пројекат у оквиру кога се истражује Дивостин\, Гривац\, Кусовац\, Доброводица и Бања. Током тих мултидисциплинарнх истраживања  примењена је најсавременија технологија тог доба (геофизика и компјутерска обрада података). Крајњи резилтат тих радова је објављивање монографије ² DIVOSTIN AND THE NEOLITHIC OF CENTRAL SERBIA² аутора Драгослава Срејовића и Alan-а  McPherron-а 1988.године. \nОсамдесетих година током више кампања истраживана су насеља Гривац и Кусовац под руководством Миленка Богдановића\, која финансира одељење САНУ у Крагујевцу. Резултате ових истраживања објављује Миленко Богдановић у оквиру монографије ²GRIVAC\, NASELjE PROTOSTARČEVAČKE I VINČANSKE KULTURE²\, 2004.године. \nБрој до сада истражених неолитских локалитета на територији Централне Шумадије је преко 50. \nИзложба има за циљ презентацију покретног археолошког материјала\, архитектуре\, реконструкцију духовног и социјалног живота. Изложба је пре свега посвећена младима како би се што ближе упознали са епохом неолитика. У том циљу урађене су идеалне реконструкције архитектуре\, амбијенталних целина\, одећа\, накита и фигура како би се публици животније приближила епоха неолитика. \n\n			\n				\n			\n				\n				smart
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/privremeno-zatvorena-izlozbena-postavka-stariji-i-mladji-neolit-na-tlu-centralne-sumadije/
CATEGORIES:Тематске изложбе
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/16467431815969_bz.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20080506
DTEND;VALUE=DATE:20080507
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T104505Z
LAST-MODIFIED:20251210T110244Z
UID:6558-1210032000-1210118399@muzej.org.rs
SUMMARY:20. век - сликарство и скулптура из збирке Народног музеја
DESCRIPTION:Отворена 6. маја 2008. године-спрат Галерије НМКГ. \nПрикупљање предмета за формирање збирки Народног музеја у Крагујевцу започето је још пре званичног оснивања Музеја 1. јуна 1949. године\, а регистровање садржаја Историјско-уметничке збирке од 13. септембра 1951 После шездесет година Збирка (сликарство\, скулптура\, графика\, цртеж\, примењена уметност) садржи укупно 1144 инвентарских бројева и преко 1200 предмета. Са студијским материјалом и пратећом документацијом представља добар основ за проучаваwе и презентовање уметника\, стилско-уметничких појава историје уметности и савременог стваралаштва\, првенствено српског културног миљеа. Прва стална поставка  уметности 20. века под називом Сто дела савременог српског сликарства и скулптуре отворена је у Уметничкој галерији (данас Галерији) Музеја 12. октобра 1976. и до марта 1999. године\, уз повремене прекиде (ради организовања великих ретроспектива и др.) и уз мање измене и допуне\, била репрезент Музеја. Поставка данас\, ауторским именима и делима из Збирке\, потврдиће њен статус. \nЗбирка сликарства Историјско-уметничког одељења Народног музеја у Крагујевцу до сада има регистрованих 594 рада који у хронолошком распону обухватају време од 17. века до 2005. године. Радови су углавном по хронологији\, сврстани у мање подзбирке које омогућавају лакши  преглед њеног целокупног садржаја\, по целинама и оквиру њих. Најмање бројне су збирке икона\,  страних мајстора и српског сликарства 19. века сликарство прве половине двадесетог века заступљено је са близу сто\, док је савремено српско сликарство најзаступљеније са преко четири стотине радова. Међу техникама доминира уље на платну\, док су радови у акварелу\, темпери\, акрилу и мешаним техникама малобројнији. Укупно 48 слика од 40 аутора чине преглед сликарства из Збирке који у хронолошком распону од 1919. до 1998. године који се базира на делима која могу пружити увид у промене које су обележавале и српско сликарство и поједине фазе у  индивидуалном стваралачком опусу: пленеризам\, постимпресионизам\, колористички експресионизам\, религиозно сликарство\, соћреализам\, интимизам\, Медиала\, енформел\, апстрактни експресионизам\, геометријска апстракћија\, Париски круг\, нова фигураћија и неке од нових тенденција исказане кроз индивидуалне поетике и однос према  естетском и ликовности. Имена која су носиоћи скоро свих значајних праваца од настанка српске модерне уметности до савременика чине овај преглед референтним тумачем овог сегмента Збирке. \nФонд Збирке вајарских радова\, односно\, Збирке скулптуре\, формиран је у периоду од 1951. године\, када је стигла прва скулптура (П. Перић\, Водоноша) до 2007. године\, када су откупљени и добијени најновији радови (Ж. Момиров\, М. и С. Сандић\, Д. Ђорђевић). \nУ овом тренутку Збирка вајарских дела садрзи укупно 144 дела\, 78 аутора\, значајних српских и југословенских уметника. Хронолоски\, покривен је период од преко 90 година – од 1916. (најстарија скулптура) до 2003. године (када је настала „најновија“). \nНајвећи број радова изведен је у класичним вајарским материјалима – бронза\, камен\, дрво\, има гипсаних одливака\, али и радова у месингу\, мермеру\, бакру. теракоти\, металу\, пластици\, алуминијуму. Када је у питању типологија радова\, заступљени су: рељефи\, портрети\, попрсја\, слободна фигура\, ситна пластика\, објекти\, неколико скица за јавне споменике. Збирка је и тематски занимљива. Има историјских портрета\, социјалних сцена\, жанр скулптура и сл. Скулптуре су у Народни музеј у Крагујевцу стизале на више начина – путем откупа\, поклона\, преузимањем. У Збирци је заступљено 78 уметника\, од којих 23 са више од једног рада. (Детаљно о настанку и начину развоја Збирке у – Т. Милосављевић\, Скулптуре из Збирке  Народног музеја у Крагујевцу\, (каталог Збирке)\, Крагујевац\, 2003.) Збирка вајарских радова Народног музеја у Крагујевцу садржи\, иако не доследно и не све токове појединачних концепција и поетика у југословенској и српској скулптури\, главне тенденције развијене на академско-реалистичкој основи традиције.  Намера нам је да изложбом Стална поставка – сегмент Скулптура 20. века – избором аутора и уметничких  дела  прикажемо и докажемо да је Народни музеј у Крагујевцу у поседу  дела  која на најбољи начин илуструју развој скулптуре  на овим просторима. \nАутори поставке: Татјана Милосављевић\, музејски саветник историчар уметности и Споменка Ковачић-Гужвић\, виши кустос историчар уметности (у пензији).
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/20-vek-slikarstvo-i-skulptura-iz-zbirke-narodnog-muzeja/
CATEGORIES:Сталне поставке
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/15528544774558_ib896.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20050828
DTEND;VALUE=DATE:20050829
DTSTAMP:20260429T222945
CREATED:20251210T110042Z
LAST-MODIFIED:20251210T110403Z
UID:6594-1125187200-1125273599@muzej.org.rs
SUMMARY:Стална етнолошка поставка у конаку манастира Вољавча
DESCRIPTION:Поводом 200 годишњице заседања Правитељствујушчег совјета српског којом је представљен свакодневни живот монаха у 19. веку 28. августа 2005. године \nИсточни конак у народу познат као „Карађорђев“ изграђен је у духу балканске традиције. Дело је изузетних мајстора из Охрида\, који су обилато користили дрвену грађу-бондрук\, која доминира на тремовима\, на предњој фасади. Приземље и спрат изграђени су у камену\, а део зграде са подрумом на косом терену. Архитектура конака плени складношћу и једноставношћу. \nУ приземљу конака постављена је етнолошка изложбена поставка. Стамбена култура у манастирском конаку била је истоветна начину живота у сеоским кућама у непосредном окружењу. Организација простора и његово коришћење подразумевали су постојање \,\,куће\,\, са огњиштем (оџаклија)\, која има главни и насупрот њему споредни излаз\, као и постојање гостињске собе\, собе за спавање (манастирска ћелија) и других помоћних просторија или зграда за чување и припремање намирница\, као што су: млекари\, качаре и сл. (у овом случају-манастирска остава). \nУ приземљу конака постављена је етнолошка изложба у три просторије\, у којима је представљена реконструкција манастирског живота у 19 веку. У четвртој -гостињској соби и библиотеци приказане су значајне личности које су радиле на оснивању Правитељствујушчег совјета српског: Карађорђе и прота Матеја Ненадовић\, као и цртеж манастира (рад Феликса Каница крајем 19. века) и цитати из \,\,Мемоара\,\, проте Матеје о његовим сећањима на прве дане заседања у манастиру. \nПоставком су оживљене: манастирска ћелија\, оџаклија и остава\, предметима из свакодневног живота\, који су сакупљени у селима: Љубичевцу\, Котражи и засеоку Страгара- Злошници. Предмети су већином даровани и по старости одговарају бурним временима деветнаестовековне српске историје. Сакупљени су у стариначким домаћинствима\, из кућа које потичу из прве половине 19. века. \nМонашка ћелија као посебна просторија\, опремљена је само најнужнијим намештајем. У ћелији се налази постеља\, икона\, свећњак\, троношка и пешкир. Земљана пећ са лончићима\, која је ложена жаром из оџаклије\, представљена је фотографијом\, чиме се илуструје начин загревања просторије. \nПостеља је најједноставнија врста лежаја\, која се састоји из две клупице преко којих су положене даске. Преко дасака се ставља сламарица\, направљена од тежињаве тканине испуњене сламом\, а преко ње се простире прекривач \,\,чаршав\,\, ткан од тежине (конопље) на хоризонталном разбоју. Јастук је\, такође од конопљане тканине испуњен сламом. Преко чаршава стављају се покривачи. Најпре губер\, чија је основа од тежине\, а потка од мање упредене\, дебље вунене жице\, а затим шареница\, врста поњаве ткане од разнобојне вуне. Пешкир припада врсти употребних\, ткан је од тежине и користио се за брисање лица и руку. \nОџаклија је карактеристичан кухињски простор у коме је спремана храна на отвореном огњишту\, делимично надкривеним засведеном зидном капом. Ватра на оваквом огњишту никада није гашена\, већ се жар загртао и непрекидно чувао у пепелу. Кувало се у бакрачима\, који су висили на веригама\, окаченим на греду верижњачу\, у земљаним лонцима који су постављани на саџак- метални троугласти рам\, а хлеб се пекао у црепуљи\, покривен сачом. За рад у оџаклији коришћене су металне алатке: кукач- за подизање црепуље\, ватраљ за загртање жара\, машице за прихватање угљевља… У оџаклији су постављене софра и троношке\, а ова просторија служила је и за загревање других соба у којима су постављане земљане пећи. \nМанастирска остава опремљена је полицама и долапом–ормаром за држање посуђа\, практичним решењем народног градитељства у крају који обилује дрвеном грађом: софром и троношкама\, ступом\, наћвама\, ситом\, лопаром\, обрамицом\, баквицама\, буренцетом и чутуром; за спремање белог мрса коришћене су чабрице\, карлице и грударе\, аManastirska ostavaManastirska ostava свакодневно су коришћени и заструзи\, кашике\, кутлаче… \nСве ове предмете израдило је самоуко становништво у својим домовима\, те се ови судови и посуде одликују једноставношћу облика и практичношћу. На полицама су изложене керамичке посуде: ћупови и лонци за чување и припремање хране\, каленице\, бардаци\, чанак и шоља за послуживање… Од металних предмета коришћени су свећњаци и лојанице\, тепсије\, кантари… \nОвом реконструкцијом Народни музеј у Крагујевцу настојида оживи и приближи свакодневни живот прве половине 19. века у манастирском комплексу\, у коме су се поред предавања духовном животу одиграле и историјски значајне седнице прве српске Владе у нововековној историји Србије. \nДарујући предмете реализацију ове изложбе помогли су становници Котраже\, Љубичевца\, Страгара и Шења. \nАутори текста и изложбе Светлана Радојковић\, кустос етнолог\, Наташа Николић\, кустос етнолог.
URL:https://muzej.org.rs/dogadjaj/stalna-etnoloska-postavka-u-konaku-manastira-voljavca/
CATEGORIES:Сталне поставке
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://muzej.org.rs/wp-content/uploads/2025/12/15528563939945_Voljavca_Rudnik_Stragari09.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR