Најстарији објекат Народног музеја Шумадије у Крагујевцу је зграда знана по називу Амиџин конак, и сам постанак крагујевачког музеја је уско повезан са њим.

Назив је добио по надимку „амиџа” (тур. стриц), како је кнез Милош звао свог управника двора домостројитеља Симу Милосављевића Паштрмца, а називан је још и Момачким и Гостинским конаком јер је у њему боравила кнежева лична гарда кавази као и гости на двору. Данас је то једини очувани објекат из времена првобитног дворског комплекса, изграђен у балканско-оријенталном стилу око 1818. године. Служио је пре свега за потребе нахијских кнезова на служби у двору, и оних који су долазили из других крајева Србије, за смештај делегација и гостију, смештај кнежеве гарде, али и дворског економа Симе Милосављевића Паштрмца, који је ту често боравио. У сутерену се налазио вински подрум са кацама и бурадима пића.

Објекат је изграђен на косом терену. Подрумска основа је грађена од масивних блокова камена пешчара, док је спрат од бондручне констукције са испуном од опеке. Кровни покривач је био од ћерамиде. На прочељу објекта истичу се два симетрична еркера. Врата на подруму су имала гвоздени звекир и лучно су засведена са украсним каменим детаљима. Међуспратни венац конака некада је био осликан оријенталним мотивима са интензивном темперном бојом на жутом пољу.

Са друге стране, скоро целом дужином објекта налази се пространи трем изграђен од храстових греда. Касније је овом објекту правоугаоне основе са западне стране додат анекс у коме је била смештена стража, који уз извесне измене и данас стоји као саставни део конака. Око целог објекта је калдрма у стилу тадашње градње. Након пресељења престонице служио је за потребе војске, као интендантура – складиште хране и кухиња.

Замисао о оснивању музеја у Крагујевцу у Амиџином конаку која је формирана тридесетих година прошлог века је коначно и реализована по завршетку Другог светског рата када је објекат и опредељен за ту намену. Просторије Амиџиног конака и данас су један од изложбених простора Народног музеја Шумадије, а у њему је од 1975. све до 1999. године стајала стална археолошка, историјска и етнолошка музејска поставка која је уклоњена због неусловног стања објекта и због агресије Северно-атлантског пакта.

Амиџин конак утврђен је за културно добро – споменик културе 1947. године, а категорисан је као културно добро од великог значаја 1979. године.