Почетна

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА УСКОРО:

Отварање изложбе која је део програма у оквиру обележавања дана Града – „Љубица Цуца Сокић, Милица Динић и Мира Сандић – слике и скулптуре – избор из поклон збирки Одељења за историју уметности Народног музеја Шумадије

Pozivnica 6.5.2025..jpg

 

Postavka 6.5.2025.jpg


Postavka 6.5.2025slike.jpg


Postavka 6.5.2025slike2.jpg

Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организује изложбу – „Љубица Цуца Сокић, Милица Динић и Мира Сандић – слике и скулптуре – избор из поклон збирки Одељења за историју уметности Народног музеја Шумадије“.

Ауторка изложбе је Татјана Милосављевић, музејска саветница.

Изложба ће бити отворена у Уметничкој галерији Народног музеја Шумадије у Крагујевцу у уторак, 6. маја 2025. године у 13 сати.

Уметничке заоставштине, поклон збирке, легати - су врло важан сегмент музеолошке основне делатности у области историје уметности  једног националног Музеја, у смислу да представљају целокупан или делимичанан опус неког уметника. О значају оваквих поклона не само за уметност, већ за културну историју једног народа, региона, или града, сувишно је и говорити. Сами уметници, њихови наследници или можда колекционари у жељи да њихове колекције и опуси буду сачувани  као целина и чувају успомену на аутора, односно, власника, из сасвим разумљивих разлога се најпре обраћају музејима.                                     

Одељење за историју уметности Народног музеја Крагујевац, има искуства у својој  досадашњој пракси са поклонима уметника, а  у складу  са жељама дародаваца, односно, поклонодаваца или легатора, те поклоне називали смо - поклон збиркама, легатима, уметничким заоставштинама (Љубица Филиповић Лазаревић, Милош С. Максимовић, Ђорђе Илић, Антони Миро, Горан Ракић,...). 

Из, дакле, овако  богатог фонда поклон збирки и легата , за ову прилику смо одабрали три уметнице,  две сликарке - професорка и њена ученица и једна вајарка , од којих је свака дала специфичан допринос домаћој ликовној сцени; постављамо их једну поред друге да укажемо на богатство и разноликост сензибилитета , који су се развијали и достигли  врхунац некако у исто време – у другој  половини 20. века. Поклон збирку Љубице Сокић – представљмо у целини, а код  Милице Динић и Мире Сандић – одлучили смо се за избор из Поклон збирки ( код М. Динић без цртежа и акварела, а код Мире Сандић – без радова у теракоти, или гипсу…). Поклоњена дела су, већим делом, из каснијих периода њихових опуса, тако да су и довољно илустративна и драгоцена за сагледавање вредности целокупног стваралаштва сваке од њих.

Љубица Цуца Сокић је свакако једна од најзначајнијих уметница на овим просторима.
У Збирци сликарства већ су се чувале две њене слике, настале 1941. и 1952. године ( ова друга је изложена и на Сталној поставци Одељења за историју уметности), када је стигао овај неочекивани поклон, који је реализован у оквиру извршавања сликаркине последње воље, под називом  – Легат Љубице Цуце Сокић у Народном музеју у Крагујевцу - чини га шест слика из 1969, 1970, 1979, 1980, 1983. и 1990.године. Куриозитет и анегдотски моменат на овој изложби је и чињеница да је Милица Динић дипломирала  код Љубице Сокић. Она је даровала је нашем Музеју укупно 33 рада - слике, аквареле, цртеже – 13 уља, 11 акварела, 9 цртежа, настајалих у периоду 1967 – 1997. година.

Мира Сандић припада првим генерацијама школованих уметника код нас. Учила је код великих мајстора – Томе Росандића, Илије Коларевића. Мира и њен  супруг Савом Сандић, такође, вајар, поклонили су укупно 27 својих радова. Од тога – Мириних радова укупно -  14 скулптура ( и још две које смо  већ имали  у Збирци скулптуре , од којих је једна на Сталној поставци Одељења за историју уметности). С обзиром на број дела – скулптура – фигура, фигурина, портрета, медаља, плакета, рељефа и мини-вајарских сцена – слободно можемо да кажемо да се ради о изузетној заоставштини


 







Поштовани,


У складу са акционим планом реализације активности на пројекту Шумадија Connect: Подстицање територијалног развоја кроз иновације и валоризацију културног наслеђа, планирано је истраживање мишљења становника општина Шумадијског округа о урбаном и територијалном развоју и валоризацији културно-историјског наслеђа, путем упитника.

Молимо Вас да дате своје мишљење о урбаном и територијалном развоју и валоризацији културно-историјског наслеђа путем упитника:

https://docs.google.com/forms/d/1zBS8FRwUiW1uPhrfrsJIW-VVCdo7n421zP5uesxuKOU/edit?hl=SR




АКТУЕЛНО: Мали ликовни салон

Изложбa аутора Сање Ђурић из Вршца под називом –"Милион и једна"

 

Pozivnica SDJ.jpg



АКТУЕЛНО: Конак кнеза Михаила Обреновића

У среду 2. априла отворена је археолошка изложбу посвећена локалитетима на Јеринином брду у селу Градац код Баточине.
Реч је о ретроспективи истраживања обављених у организацији Музеја 1952-1953, 1966, 2019, 2023 године. Ту је и ретроспектива истраживача, иницијатора, учесника.Изложени предмети откривени су на локалитетима Јеринино брдо - Град (од бакарног доба до средњег века), Донићко брдо (антика и средњи век) и по први пут Јеринина Пећина (палеолит). Циљ изложбе је да се укаже на културно-туристички потенцијал Јерининог брда за развоја Народног Музеја.

Изложба  ће бити отворена за посетиоце од 2. априла у 13 часова и трајаће до 9. маја.

Добродошли!

 

Najavniplakat.jpg




 



Изложбена поставка Аферим, Аћиме!

ВРЕМЕ: Од 19. 02. до 15. 03. 2025. године 

МЕСТО: Конак кнеза Михаила (спрат), Народни музеј Шумадије, АДРЕСА: Вука Караџића 1,  Крагујевац

ОРГАНИЗАТОРИ ИЗЛОЖБЕНЕ ПОСТАВКЕ: Књажевско-српски театар, Народни музеј Шумадије

АУТОРИ ИЗЛОЖБЕ: Ана Колбјанова (сценограф и костимограф), Књажевско-српски театар, Роксанда Алексић (кустос историчар), Милош Јуришић (виши кустос-конзерватор), Народни музеј Шумадије у Крагујевцу 

СТРУЧНИ САРАДНИЦИ: Катарина Бабић (музејски саветник историчар уметности), Народни музеј Шумадије, мрс Војо Лучић (продуцент уметности и медијима), Књажевско-српски театар

 

Тематска изложба посвећена животу и раду оца српског позоришта – Јоакима Вујића, осмишљена је поводом прославе јубилеја 190 година од оснивања Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Прича о почецима српског позоришта неодвојива је од приче о Јоакиму Вујићу. Задатак изложбе је да се укаже на значај личности и дела Јоаким Вујића, утемељивача позоришног живота у Крагујевцу и Србији. Изложбена поставка укључује реплику одела Јоаким Вујића, костиме из његовог првог комада Фернандо и Јарика постављеног први пут 15. фебруара 1835. године пред Књазом Милошем (реплике костима из обновљене представе од 1985. године када је главну улогу  играо прослављени српски глумац Мија Алексић), личне предмете – копија печата Јоакима Вујића, графике. књиге и рукописе драма, макете статуета Јоакима Вујића, бисту Јоаким Вујића аутора Николе Коке Јанковића. Део поставке чини и мултимедијални сегмент који се састоји од видео презентације две временске линије најважнијих догађаја из живота и рада Јоакима Вујића и из историје позоришног живота у Крагујевцу од оснивања Књажеско-србског театра 1835. до данас. У оквиру презентације је и карта путовања Јоакима Вујића и снимак свечаног отварања споменика Јоакима Вујића испред позоришта поводом 150 година од оснивања театра. Изложбену поставку прати и истоимена публикација.


aa1.jpg


aa1a.jpg


aa2.jpg


aa3.jpg


aa5.jpg



АКТУЕЛНО:

У објекту Старе скупштине која је обновљена у оквиру пројекта Градова у фокусу Министарства културе, у понедељак 17. фебруара одржане су две промоције Народног музеја Шумадије.

 

СРЕТЕЊСКА СРБИЈА – дигитални водич „Сретењског устава“ замишљен је као мултифункционални и вишемедијски садржај којим се презентује најстарији српски устава донет на Сретење 1835. године у Крагујевцу. Како је ове године 190-годишњица од тог историјског догађаја, овим пројектом се на прикладан начин доприноси обележавању значајног јубилеја.

 Пројекат је осмишљен као пројекција анимираних, текстуалних и аудио садржаја, који се одвија на посебно израђеној реплици типографског издања „Сретењског устава“, и то на начин да листањем страница Устава синхронизовано долази и до мењања аудио-визуелних садржаја који прати одредбе Устава.

Спајањем класичне форме музејске презентације са савременим технологијама и новим тендецијама у свету музеологије, ствара се виртуелна музејска поставка. Инсталација апликације односно физичко присуство за пројекцију је у објекту Старе скупштине у Крагујевцу, а садржај је доступан и на јутјуб каналу на следећем линку

 

https://www.youtube.com/watch?v=dzdkjNo-LDE&list=PLbTEddOGJBAnHz8KkiQvcwCgIuOKbn4JI

 

Пројекат је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије.

 

СРЕТЕНИЈЕ СЕРБИЈЕ 1835 је публикација реализована у саиздаваштву Установе културе „Кораци“ и Народног музеја Шумадије посвећена Сретењској народној скупштини 1835. године, чија је промоција одржана истог дана када и представљање дигиталног водича „Сретењског устава“. На промоцији у Старој скупштини су говорили в.д. дирекор Установе културе „Кораци“ Бојан Павловић, као и аутори Александар Марушић, виши кустос историчар, Роксанда Алексић, кустос историчар и Милош Јуришић, виши кустос археолог-мср.конзерватор који је уједно и уредник ове публикације научно-популарног карактера. Публикацију прати и пригодна изложбена поставка која се налази у простору дворане Старе скупштине а која је била постављена за свечану академију одржану 14. фебруара 2025. године.


1.jpg


2.jpg


3.jpg


4.jpg


 




У периоду обележавања државног празника Дана државности (15, 16. и 17. фебруара 2025. године), Народни музеј Шумадије ће радити са посетиоцима у  периоду од 10 до 16 часова у следећим објектима: 

 

15. Фебруар:

- Мали ликовни салон,Зорана Ђинђића бб,
- Кућа Светозара Марковића,  Светозара Марковића бр. 21
- Легат Николе Коке Јанковића, Слободе 2

 

16. Фебруар:

- Уметничка галерија Народног музеја Шумадије, Амиџин конак, Вука Караџића бр.1 
- Легат Николе Коке Јанковића, Слободе 2

 

17. Фебруар:

- Уметничка галерија Народног музеја Шумадије, Амиџин конак, Вука Караџића бр.1  

 

Стара скупштина - Изложба "Сретењска Србија" 

  Sretenjska Srbija.jpg


Улаз за посете за  време државног празника – Дана државности је слободан у свим објектима.

 

 

 Конак кнеза Михаила Обреновића-приземље

Arheologijapozvnica.jpg


 

АМИЏИН КОНАК

ФЕСТИВАЛ БОЖИЋНОГ КОЛАЧА ЧЕСНИЦА 2024 У КРАГУЈЕВЦУ

Караван божићног хлеба у Амиџином конаку

Петак, 6. децембар 2024. године

Pozivnicahleb.jpg

Да ли знате да је један од највећих заједничких именитеља културног наслеђа свих европских народа ХЛЕБ а да је божићни обредни хлеб један од важнијих? Колико данас разумемо да све нас, као грађане Европе, повезује хлеб као симбол? Да ли у довољној мери чувамо, негујемо и преносимо овај важан заједнички образац нашег културног идентитета? Вишевековна традиција обредног божићног колача (хлеба, чеснице) карактеристична је за бројне народе и етничке заједнице. Божићни колач симбол је заједништва, породице и темељних вредности.

У Амиџином конаку Народног музеја Шумадије, у улици Вука Караџића 1 у Крагујевцу, у петак, 6. децембра са почетком у 13 часова, одржаће се Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА којим ће удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију и Народни музеј Шумадије у Крагујевцу представити богато културно наслеђе Централне Србије у области обредног, божићног хлеба, колача и чеснице. Фестивал ЧЕСНИЦА покренут је децембра 2022. године у Београду. У 2024. години организује се по трећи пут и то у неколико градова. Народни музеј Шумадије домаћин је треће од укупно пет манифестација које ће се одржати током децембра.  

 Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА  јединствен је формат манифестације у региону који спаја локaлна удружења жена које практично, својим рукама и умећем чувају нашу културну баштину са музејима који системски раде на очувању и истраживању културног наслеђа. Обредне божићне колаче, хлебове и чеснице својих националних заједница припремиће бројна локална удружења жена из Шумадијског и Рашког округа, чиме ће се се представити богато и разнолико културно наслеђе овог дела Србије у области божићног и обредног хлеба. Поред изложбе обредних хлебова на догађају ће бити уприличен музички програм, као и стручна предавања са темом хлеба, а која ће припремити музејски стручњаци.

Удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију покренуло је 2022. године Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница које живе на простору Републике Србије и региона. За само две године од малог локалног догађаја у Београду Фестивал ЧЕСНИЦА порастао је до регионалне манифестације која се спроводи у пет градова и две земље. Током децембра ће ЧЕСНИЦА бити одржана у Зрењанину, Неготину, Крагујевцу, Лозници и Бањалуци. У свим градовима манифестација се одржава у партнерству са институцијама културе.

Манифестацију у Крагујевцу партнерски спроводе Народни музеј Шумадије у Крагујевцу и Канцеларија за културну дипломатију. 

 Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА у Крагујевцу трајаће од 13 до 18 часова.

 Kонтакт за информације: 

Особе за контакт:  

  1. Гордана Бекчић, +381 65 21 75 791, office@kulturnadiplomatija.org
  2. Катарина Ђурић, +381 63 68 18 82, muzejkgedukacija@gmail.com

 

  c0.png

 

c01.png 

c1.jpg

 

c2.jpg 

 

c3.jpg

 

   
c4.jpg

  

c5.jpg

 

c6.jpgagenda.jpg

 festivalraspored.jpg

 

ak.png

 

 

 


Фотографије  су власништво Канцеларије за културну дипломатију.  

 


 

У среду 6. новембра 2024. године у 18 часова у Галерији науке и технике САНУ отворена је изложба „ВИЋЕНТИЈЕ ВЛАДИКА И ЗАДУЖБИНАР – 200 година од рођења враћевшничког духовника и културно-просветног добротвора“ у организацији Народног музеја Шумадије, Музеја рудничко-таковског краја и Задужбине владике Вићентија Красојевића. Аутор изложбе је Роксанда Алексић, кустос историчар из Народног музеја Шумадије у Крагујевцу.

На отварању су говорили:академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ; господин Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија Красојевића и Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички господин Тихон. 

Изложба посвећена епископу Вићентију Красојевићу представља најважније моменте из живота и рада овог духовника и задужбинара, уз приказ историјског, политичког, друштвеног и културног оквира времена у коме је живео. 

Поставка обухвата фотографије, писма и личне предмете епископа Вићентија Красојевића. Посетиоци ће моћи да се упознају са његовим животом и радом у манастиру Враћевшници, где је основао галерију слика и уредио библиотеку која је управо његовом заслугом постала једна од најцењенијих у Србији. Занимљив податак је да су један импозантан део галерије чинила дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка.

 

1.JPG 

 

 

 

 

2.JPG 

 3.JPG

 

 4.JPG

5.JPG

6.JPG

7.JPG

 

9.JPG





У понедељак 28. октобра 2024. године на спрату Конака кнеза Михаила Обреновића отворена је изложба радова из колекције-уметничке збирке графика и цртежа Милана Милошевића Густава.

Изложба ће бито отворена до 1. децембра 2024. године.


1.jpg


2.jpg


3.jpg


4.jpg


5.jpg


6.jpg

Фотографије Небојша Миленковић.


АКТУЕЛНО МалИ ликовни салон Народног музеја Шумадије.

 Никола Крстић–"ПРЕПЛЕТЕНЕ СТВАРНОСТИ"   

Изложба ће бити отворена 24.10.2024. године у 19 часова!

POZIVNICA.jpg






 

Уметничка галерија- Изложба о плетарству
Сваки прут има свој пут

Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организатор је изложбе о плетарству и корпарству под називом Сваки прут има свој пут“, чији су аутори  музејски саветници, етнолози: Светлана Радојковић и Наташа Николић. Изложба је отворена 17. октобра 2024. године у Уметничкој галерији.  Рецензент текста каталога  је Ивана Ћирјаковић, музејски саветник, етнолог Народног музеја у Чачку, која је отворила изложбу.

 Одељење за етнологију Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, у оквиру своје основне делатности бави се и бележењем и документовањем елемената нематеријалног културног наслеђа на територији која је у надлежности Музеја. Са циљем да се употпуне музејске збирке и документују знања и вештине везане за плетарство и корпарство обављено је теренско истраживање 2023. године у селима у околини Крагујевца. Пројекат истраживања под називом  Плетарство и корпарство – од народне радиности до заната -  вештине и знања финансијски је подржало Министарство културе Републике Србије.

На изложби су представљена два сегмента од којих је један посвећен плетарству, а други корпарству.У делу изложбе који се односи на плетарство представљени су предмети израђени од прућа из Збирке Одељења за етнологију, као и сви релевантни подаци везани за употребу разноврсног прућа коришћеног у изградњи привредних зграда (кошева, млекара), изради ограде од прошћа, разноврсних плетара, трмки за пчеле.

Други сегмент изложбе, бави се темом корпарства и представља корпе из Збирке Одељења за етнологију,  израђене у оквиру допунског привређивања, у бројним сеоским домаћинствима, за сопствене потребе и за продају. У прошлости су израђиване корпе разних облика и намена, од којих је најпознатија и најзаступљенија – батара. Ова корпа првенствено је била намењена за брање и пренос кукуруза у клипу, разног воћа и поврћа, као и дрва. Данас је израђује неколицина спретних појединаца, чији је рад документован и представљен на изложби.

У непосредној околини Крагујевца, налазе се центри корпарства, у селима Белушић и Ловци. Процес израде корпи од култивисане врбе, представљен  је кроз рад неколико занатских мајстора и њихових производа. Изложене су и корпе заступљене у оквиру  циклуса животних и годишњих обичаја и свакодневног живота.

Део изложбе је и документарни филм под називом Сваки прут има свој пут као и два кратка филма: Израда батара и Израда градске корпе.


Фотографије снимио Драган Вучковић.

 

 1.jpg

 

 2.jpg

 

 2a.jpg

 2b.jpg

 3.jpg

 4.jpg

 5.jpg

 6.jpg

      7.jpg

 8.jpg

qrkodovi.jpg        


ТРЕЈЛЕР ЗА ФИЛМ
https://www.youtube.com/watch?v=mqPhe9GfVLw


Филм
Сваки прут има свој пут
https://youtu.be/alCmAHh58E8


Израда БАТАРА
https://www.youtube.com/watch?v=MAJL7QZzy1M&t=2s 


Филм
Израда ГРАДСКЕ КОРПЕ
https://www.youtube.com/watch?v=9CFYHv1rJdM&t=98s 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На основу члана 25. и члана 39. Статута Народног музеја Шумадије (03-590 од 30.3.2023 – пречишћени текст) директор Народног музеја Шумадије доноси

 ОДЛУКУ

 о утврђивању предлога Уметничког савета Малог ликовног салона за 2024/25 годину

  

1.  Утврђују се следеће приспеле пријаве за излагање у 2024/25 години по предлогу Уметничког савета Малог ликовног салона:

 

Ангелина Вукосав

Мила Гвардиол

Данира Совиљ

Миона Марта Марковић

Тијана Савковић

Габријела Булатовић

Сања Брежичанин

Љиљана Арсић

Божо Васић

Никола Kрстић

Данијела Димковић

Стефан Стефановић

 

2.  Термини за изложбе ће бити накнадно усаглашени у складу са обавезама уметника, и усклађени са већ одређеним терминима за манифестације и музејске изложбе.

 3.  Уколико неко од предложених уметника не буде имао могућности да излаже из техничких или из разлога више силе, одредиће се његова замена а по основу Предлога Уметничког савета по посебној одлуци.   

4. Ова одлука је коначна и ступа на снагу даном доношења.


 

Издање Народног музеја Шумадије „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу“

награђено на Данима крагујевачке књиге као најбоље.

 
Из образложења жирија за награду НАЈБОЉА КЊИГА 2023

„Пажљиво су сагледани и испоштовани вредносни критеријуми завичајности (тема, ауторство, издаваштво), потом је жири у саставу: Јелена Давидовић, историчар уметности, Гордана Јоцић, новинар и Јасмина Марковић, библиотекар, једногласно одлучио да се признање за Најбољу књигу 2023. равноправно додели двема публикацијама – Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу и Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност : тематски зборник.
Кнежево рођење у Крагујевцу, тадашњем политичком центру Кнежевине Србије, симболизује дубоку повезаност династије Обреновић и овог града. Публикација коју потписује стручни тим Народног музеја Шумадије и Историјског архива Шумадије –Бојана Топаловић, Роксанда Алексић и Горан Милосављевић – представља драгоцен сегмент у оквиру целокупног обележавања кнежевог рођења у години која је иза нас. Кроз три садржајне целине Детињство и прва владавина, Период изгнанства кнеза Михаила Обреновића и Кнез Михаило Обреновић као парадигма просвећеног владара, аутори су приказали животни пут јединог српског владара рођеног у Крагујевцу, историју политичких, друштвених и спољнополитичких прилика у Србији, као и политичке и друштвене феномене једног периода. Ова публикација представља издавачки подухват Народног музеја Шумадије укоме су коришћени релевантни историјски извори и одговарајућа литература. Бројне илустрације – фасимили докумената и новчаница, фотографије, акварели, литографије, бакрорези, слике, цртежи, таблотипије, медаље, печати, разгледнице... допринеле су лепоти књиге, али су у исто време истакле значај сарадње установа културе у очувању и презентацији богатог српског културног наслеђа. Дизајн и графичко обликовање поверени су Дејану Петровићу који је уједно био задужен и за визуелни идентитет комплетне организације јубилеја. У књизи формата 24 x 24 cm, тврдих корица на којима се, кроз једноставне геометријске облике, појављује препознатљив портрет кнеза Михаила – симбола тадашњег времена, и обима 157 страна доминирају црвене и златне нијансе које још експресивније истичу њену лепоту. Самим својим насловом књига улази у тематски оквир који оправдава и заузимапосебно место у Завичајном одељењу, док уз остале критеријуме завичајности – ауторство и издаваштво, у потпуности оправдава овогодишњу Награду.“

 NagradaKnjigagodine2023.jpg



ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ИЗЛАГАЊЕ

у Малом ликовном салону за 2024/25. годину

......................................

Уметничк

Детаљније

Сталне поставке

Изложбе које се организују у Народном музеју у Крагујевцу представљају важан сегмент делатности Музеја који јавности презентује не само музејски материјал, већ и области које су резултати широке међумузејске и међународне сарадње и, посебно, област савремене уметности.

Објекти из 19. века

Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката.

Пријатељи музеја