УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА УСКОРО:
Отварање изложбе која је део програма у оквиру обележавања дана Града – „Љубица Цуца Сокић, Милица Динић и Мира Сандић – слике и скулптуре – избор из поклон збирки Одељења за историју уметности Народног музеја Шумадије
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организује изложбу – „Љубица Цуца Сокић, Милица Динић и Мира Сандић – слике и скулптуре – избор из поклон збирки Одељења за историју уметности Народног музеја Шумадије“.
Ауторка изложбе је Татјана Милосављевић, музејска саветница.
Изложба ће бити отворена у Уметничкој галерији Народног музеја Шумадије у Крагујевцу у уторак, 6. маја 2025. године у 13 сати.
Уметничке заоставштине, поклон збирке, легати - су врло важан сегмент музеолошке основне делатности у области историје уметности једног националног Музеја, у смислу да представљају целокупан или делимичанан опус неког уметника. О значају оваквих поклона не само за уметност, већ за културну историју једног народа, региона, или града, сувишно је и говорити. Сами уметници, њихови наследници или можда колекционари у жељи да њихове колекције и опуси буду сачувани као целина и чувају успомену на аутора, односно, власника, из сасвим разумљивих разлога се најпре обраћају музејима.
Одељење за историју уметности Народног музеја Крагујевац, има искуства у својој досадашњој пракси са поклонима уметника, а у складу са жељама дародаваца, односно, поклонодаваца или легатора, те поклоне називали смо - поклон збиркама, легатима, уметничким заоставштинама (Љубица Филиповић Лазаревић, Милош С. Максимовић, Ђорђе Илић, Антони Миро, Горан Ракић,...).
Из, дакле, овако богатог фонда поклон збирки и легата , за ову прилику смо одабрали три уметнице, две сликарке - професорка и њена ученица и једна вајарка , од којих је свака дала специфичан допринос домаћој ликовној сцени; постављамо их једну поред друге да укажемо на богатство и разноликост сензибилитета , који су се развијали и достигли врхунац некако у исто време – у другој половини 20. века. Поклон збирку Љубице Сокић – представљмо у целини, а код Милице Динић и Мире Сандић – одлучили смо се за избор из Поклон збирки ( код М. Динић без цртежа и акварела, а код Мире Сандић – без радова у теракоти, или гипсу…). Поклоњена дела су, већим делом, из каснијих периода њихових опуса, тако да су и довољно илустративна и драгоцена за сагледавање вредности целокупног стваралаштва сваке од њих.
Љубица Цуца Сокић је свакако једна од најзначајнијих уметница на овим просторима.
У Збирци сликарства већ су се чувале две њене слике, настале 1941. и 1952. године ( ова друга је изложена и на Сталној поставци Одељења за историју уметности), када је стигао овај неочекивани поклон, који је реализован у оквиру извршавања сликаркине последње воље, под називом – Легат Љубице Цуце Сокић у Народном музеју у Крагујевцу - чини га шест слика из 1969, 1970, 1979, 1980, 1983. и 1990.године. Куриозитет и анегдотски моменат на овој изложби је и чињеница да је Милица Динић дипломирала код Љубице Сокић. Она је даровала је нашем Музеју укупно 33 рада - слике, аквареле, цртеже – 13 уља, 11 акварела, 9 цртежа, настајалих у периоду 1967 – 1997. година.
Мира Сандић припада првим генерацијама школованих уметника код нас. Учила је код великих мајстора – Томе Росандића, Илије Коларевића. Мира и њен супруг Савом Сандић, такође, вајар, поклонили су укупно 27 својих радова. Од тога – Мириних радова укупно - 14 скулптура ( и још две које смо већ имали у Збирци скулптуре , од којих је једна на Сталној поставци Одељења за историју уметности). С обзиром на број дела – скулптура – фигура, фигурина, портрета, медаља, плакета, рељефа и мини-вајарских сцена – слободно можемо да кажемо да се ради о изузетној заоставштини
Поштовани,
У складу са акционим планом реализације активности на пројекту Шумадија Connect: Подстицање територијалног развоја кроз иновације и валоризацију културног наслеђа, планирано је истраживање мишљења становника општина Шумадијског округа о урбаном и територијалном развоју и валоризацији културно-историјског наслеђа, путем упитника.
Молимо Вас да дате своје мишљење о урбаном и територијалном развоју и валоризацији културно-историјског наслеђа путем упитника:
https://docs.google.com/forms/d/1zBS8FRwUiW1uPhrfrsJIW-VVCdo7n421zP5uesxuKOU/edit?hl=SR
АКТУЕЛНО: Мали ликовни салон
Изложбa аутора Сање Ђурић из Вршца под називом –"Милион и једна"
АКТУЕЛНО: Конак кнеза Михаила Обреновића
У среду 2. априла отворена је археолошка изложбу посвећена локалитетима на Јеринином брду у селу Градац код Баточине.
Реч је о ретроспективи истраживања обављених у организацији Музеја 1952-1953, 1966, 2019, 2023 године. Ту је и ретроспектива истраживача, иницијатора, учесника.Изложени предмети откривени су на локалитетима Јеринино брдо - Град (од бакарног доба до средњег века), Донићко брдо (антика и средњи век) и по први пут Јеринина Пећина (палеолит). Циљ изложбе је да се укаже на културно-туристички потенцијал Јерининог брда за развоја Народног Музеја.
Изложба ће бити отворена за посетиоце од 2. априла у 13 часова и трајаће до 9. маја.
Добродошли!
Изложбена поставка Аферим, Аћиме!
ВРЕМЕ: Од 19. 02. до 15. 03. 2025. године
МЕСТО: Конак кнеза Михаила (спрат), Народни музеј Шумадије, АДРЕСА: Вука Караџића 1, Крагујевац
ОРГАНИЗАТОРИ ИЗЛОЖБЕНЕ ПОСТАВКЕ: Књажевско-српски театар, Народни музеј Шумадије
АУТОРИ ИЗЛОЖБЕ: Ана Колбјанова (сценограф и костимограф), Књажевско-српски театар, Роксанда Алексић (кустос историчар), Милош Јуришић (виши кустос-конзерватор), Народни музеј Шумадије у Крагујевцу
СТРУЧНИ САРАДНИЦИ: Катарина Бабић (музејски саветник историчар уметности), Народни музеј Шумадије, мрс Војо Лучић (продуцент уметности и медијима), Књажевско-српски театар
Тематска изложба посвећена животу и раду оца српског позоришта – Јоакима Вујића, осмишљена је поводом прославе јубилеја 190 година од оснивања Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Прича о почецима српског позоришта неодвојива је од приче о Јоакиму Вујићу. Задатак изложбе је да се укаже на значај личности и дела Јоаким Вујића, утемељивача позоришног живота у Крагујевцу и Србији. Изложбена поставка укључује реплику одела Јоаким Вујића, костиме из његовог првог комада Фернандо и Јарика постављеног први пут 15. фебруара 1835. године пред Књазом Милошем (реплике костима из обновљене представе од 1985. године када је главну улогу играо прослављени српски глумац Мија Алексић), личне предмете – копија печата Јоакима Вујића, графике. књиге и рукописе драма, макете статуета Јоакима Вујића, бисту Јоаким Вујића аутора Николе Коке Јанковића. Део поставке чини и мултимедијални сегмент који се састоји од видео презентације две временске линије најважнијих догађаја из живота и рада Јоакима Вујића и из историје позоришног живота у Крагујевцу од оснивања Књажеско-србског театра 1835. до данас. У оквиру презентације је и карта путовања Јоакима Вујића и снимак свечаног отварања споменика Јоакима Вујића испред позоришта поводом 150 година од оснивања театра. Изложбену поставку прати и истоимена публикација.
АКТУЕЛНО:
У објекту Старе скупштине која је обновљена у оквиру пројекта Градова у фокусу Министарства културе, у понедељак 17. фебруара одржане су две промоције Народног музеја Шумадије.
СРЕТЕЊСКА СРБИЈА – дигитални водич „Сретењског устава“ замишљен је као мултифункционални и вишемедијски садржај којим се презентује најстарији српски устава донет на Сретење 1835. године у Крагујевцу. Како је ове године 190-годишњица од тог историјског догађаја, овим пројектом се на прикладан начин доприноси обележавању значајног јубилеја.
Пројекат је осмишљен као пројекција анимираних, текстуалних и аудио садржаја, који се одвија на посебно израђеној реплици типографског издања „Сретењског устава“, и то на начин да листањем страница Устава синхронизовано долази и до мењања аудио-визуелних садржаја који прати одредбе Устава.
Спајањем класичне форме музејске презентације са савременим технологијама и новим тендецијама у свету музеологије, ствара се виртуелна музејска поставка. Инсталација апликације односно физичко присуство за пројекцију је у објекту Старе скупштине у Крагујевцу, а садржај је доступан и на јутјуб каналу на следећем линку
https://www.youtube.com/watch?v=dzdkjNo-LDE&list=PLbTEddOGJBAnHz8KkiQvcwCgIuOKbn4JI
Пројекат је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије.
СРЕТЕНИЈЕ СЕРБИЈЕ 1835 – је публикација реализована у саиздаваштву Установе културе „Кораци“ и Народног музеја Шумадије посвећена Сретењској народној скупштини 1835. године, чија је промоција одржана истог дана када и представљање дигиталног водича „Сретењског устава“. На промоцији у Старој скупштини су говорили в.д. дирекор Установе културе „Кораци“ Бојан Павловић, као и аутори Александар Марушић, виши кустос историчар, Роксанда Алексић, кустос историчар и Милош Јуришић, виши кустос археолог-мср.конзерватор који је уједно и уредник ове публикације научно-популарног карактера. Публикацију прати и пригодна изложбена поставка која се налази у простору дворане Старе скупштине а која је била постављена за свечану академију одржану 14. фебруара 2025. године.
У периоду обележавања државног празника –Дана државности (15, 16. и 17. фебруара 2025. године), Народни музеј Шумадије ће радити са посетиоцима у периоду од 10 до 16 часова у следећим објектима:
15. Фебруар:
- Мали ликовни салон,Зорана Ђинђића бб,
- Кућа Светозара Марковића, Светозара Марковића бр. 21
- Легат Николе Коке Јанковића, Слободе 2
16. Фебруар:
- Уметничка галерија Народног музеја Шумадије, Амиџин конак, Вука Караџића бр.1
- Легат Николе Коке Јанковића, Слободе 2
17. Фебруар:
- Уметничка галерија Народног музеја Шумадије, Амиџин конак, Вука Караџића бр.1
Стара скупштина - Изложба "Сретењска Србија"
Улаз за посете за време државног празника – Дана државности је слободан у свим објектима.
Конак кнеза Михаила Обреновића-приземље
АМИЏИН КОНАК
ФЕСТИВАЛ БОЖИЋНОГ КОЛАЧА ЧЕСНИЦА 2024 У КРАГУЈЕВЦУ
Караван божићног хлеба у Амиџином конаку
Петак, 6. децембар 2024. године
Да ли знате да је један од највећих заједничких именитеља културног наслеђа свих европских народа ХЛЕБ а да је божићни обредни хлеб један од важнијих? Колико данас разумемо да све нас, као грађане Европе, повезује хлеб као симбол? Да ли у довољној мери чувамо, негујемо и преносимо овај важан заједнички образац нашег културног идентитета? Вишевековна традиција обредног божићног колача (хлеба, чеснице) карактеристична је за бројне народе и етничке заједнице. Божићни колач симбол је заједништва, породице и темељних вредности.
У Амиџином конаку Народног музеја Шумадије, у улици Вука Караџића 1 у Крагујевцу, у петак, 6. децембра са почетком у 13 часова, одржаће се Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА којим ће удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију и Народни музеј Шумадије у Крагујевцу представити богато културно наслеђе Централне Србије у области обредног, божићног хлеба, колача и чеснице. Фестивал ЧЕСНИЦА покренут је децембра 2022. године у Београду. У 2024. години организује се по трећи пут и то у неколико градова. Народни музеј Шумадије домаћин је треће од укупно пет манифестација које ће се одржати током децембра.
Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА јединствен је формат манифестације у региону који спаја локaлна удружења жена које практично, својим рукама и умећем чувају нашу културну баштину са музејима који системски раде на очувању и истраживању културног наслеђа. Обредне божићне колаче, хлебове и чеснице својих националних заједница припремиће бројна локална удружења жена из Шумадијског и Рашког округа, чиме ће се се представити богато и разнолико културно наслеђе овог дела Србије у области божићног и обредног хлеба. Поред изложбе обредних хлебова на догађају ће бити уприличен музички програм, као и стручна предавања са темом хлеба, а која ће припремити музејски стручњаци.
Удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију покренуло је 2022. године Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница које живе на простору Републике Србије и региона. За само две године од малог локалног догађаја у Београду Фестивал ЧЕСНИЦА порастао је до регионалне манифестације која се спроводи у пет градова и две земље. Током децембра ће ЧЕСНИЦА бити одржана у Зрењанину, Неготину, Крагујевцу, Лозници и Бањалуци. У свим градовима манифестација се одржава у партнерству са институцијама културе.
Манифестацију у Крагујевцу партнерски спроводе Народни музеј Шумадије у Крагујевцу и Канцеларија за културну дипломатију.
Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА у Крагујевцу трајаће од 13 до 18 часова.
Kонтакт за информације:
Особе за контакт:
Фотографије су власништво Канцеларије за културну дипломатију.
У среду 6. новембра 2024. године у 18 часова у Галерији науке и технике САНУ отворена је изложба „ВИЋЕНТИЈЕ ВЛАДИКА И ЗАДУЖБИНАР – 200 година од рођења враћевшничког духовника и културно-просветног добротвора“ у организацији Народног музеја Шумадије, Музеја рудничко-таковског краја и Задужбине владике Вићентија Красојевића. Аутор изложбе је Роксанда Алексић, кустос историчар из Народног музеја Шумадије у Крагујевцу.
На отварању су говорили:академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ; господин Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија Красојевића и Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички господин Тихон.
Изложба посвећена епископу Вићентију Красојевићу представља најважније моменте из живота и рада овог духовника и задужбинара, уз приказ историјског, политичког, друштвеног и културног оквира времена у коме је живео.
Поставка обухвата фотографије, писма и личне предмете епископа Вићентија Красојевића. Посетиоци ће моћи да се упознају са његовим животом и радом у манастиру Враћевшници, где је основао галерију слика и уредио библиотеку која је управо његовом заслугом постала једна од најцењенијих у Србији. Занимљив податак је да су један импозантан део галерије чинила дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка.
У понедељак 28. октобра 2024. године на спрату Конака кнеза Михаила Обреновића отворена је изложба радова из колекције-уметничке збирке графика и цртежа Милана Милошевића Густава.
Изложба ће бито отворена до 1. децембра 2024. године.
Фотографије Небојша Миленковић.
АКТУЕЛНО МалИ ликовни салон Народног музеја Шумадије.
Никола Крстић–"ПРЕПЛЕТЕНЕ СТВАРНОСТИ"
Изложба ће бити отворена 24.10.2024. године у 19 часова!
Уметничка галерија- Изложба о плетарству
„Сваки прут има свој пут“
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организатор је изложбе о плетарству и корпарству под називом „Сваки прут има свој пут“, чији су аутори музејски саветници, етнолози: Светлана Радојковић и Наташа Николић. Изложба је отворена 17. октобра 2024. године у Уметничкој галерији. Рецензент текста каталога је Ивана Ћирјаковић, музејски саветник, етнолог Народног музеја у Чачку, која је отворила изложбу.
Одељење за етнологију Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, у оквиру своје основне делатности бави се и бележењем и документовањем елемената нематеријалног културног наслеђа на територији која је у надлежности Музеја. Са циљем да се употпуне музејске збирке и документују знања и вештине везане за плетарство и корпарство обављено је теренско истраживање 2023. године у селима у околини Крагујевца. Пројекат истраживања под називом Плетарство и корпарство – од народне радиности до заната - вештине и знања финансијски је подржало Министарство културе Републике Србије.
На изложби су представљена два сегмента од којих је један посвећен плетарству, а други корпарству.У делу изложбе који се односи на плетарство представљени су предмети израђени од прућа из Збирке Одељења за етнологију, као и сви релевантни подаци везани за употребу разноврсног прућа коришћеног у изградњи привредних зграда (кошева, млекара), изради ограде од прошћа, разноврсних плетара, трмки за пчеле.
Други сегмент изложбе, бави се темом корпарства и представља корпе из Збирке Одељења за етнологију, израђене у оквиру допунског привређивања, у бројним сеоским домаћинствима, за сопствене потребе и за продају. У прошлости су израђиване корпе разних облика и намена, од којих је најпознатија и најзаступљенија – батара. Ова корпа првенствено је била намењена за брање и пренос кукуруза у клипу, разног воћа и поврћа, као и дрва. Данас је израђује неколицина спретних појединаца, чији је рад документован и представљен на изложби.
У непосредној околини Крагујевца, налазе се центри корпарства, у селима Белушић и Ловци. Процес израде корпи од култивисане врбе, представљен је кроз рад неколико занатских мајстора и њихових производа. Изложене су и корпе заступљене у оквиру циклуса животних и годишњих обичаја и свакодневног живота.
Део изложбе је и документарни филм под називом Сваки прут има свој пут као и два кратка филма: Израда батара и Израда градске корпе.
Фотографије снимио Драган Вучковић.
ТРЕЈЛЕР ЗА ФИЛМ
https://www.youtube.com/watch?v=mqPhe9GfVLw
Филм
„Сваки прут има свој пут“
https://youtu.be/alCmAHh58E8
Израда БАТАРА
https://www.youtube.com/watch?v=MAJL7QZzy1M&t=2s
Филм
Израда ГРАДСКЕ КОРПЕ
https://www.youtube.com/watch?v=9CFYHv1rJdM&t=98s
На основу члана 25. и члана 39. Статута Народног музеја Шумадије (03-590 од 30.3.2023 – пречишћени текст) директор Народног музеја Шумадије доноси
ОДЛУКУ
о утврђивању предлога Уметничког савета Малог ликовног салона за 2024/25 годину
1. Утврђују се следеће приспеле пријаве за излагање у 2024/25 години по предлогу Уметничког савета Малог ликовног салона:
Ангелина Вукосав
Мила Гвардиол
Данира Совиљ
Миона Марта Марковић
Тијана Савковић
Габријела Булатовић
Сања Брежичанин
Љиљана Арсић
Божо Васић
Никола Kрстић
Данијела Димковић
Стефан Стефановић
2. Термини за изложбе ће бити накнадно усаглашени у складу са обавезама уметника, и усклађени са већ одређеним терминима за манифестације и музејске изложбе.
3. Уколико неко од предложених уметника не буде имао могућности да излаже из техничких или из разлога више силе, одредиће се његова замена а по основу Предлога Уметничког савета по посебној одлуци.
4. Ова одлука је коначна и ступа на снагу даном доношења.
Издање Народног музеја Шумадије „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу“
награђено на Данима крагујевачке књиге као најбоље.
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ИЗЛАГАЊЕ
у Малом ликовном салону за 2024/25. годину
......................................
Уметничк
ДетаљнијеИзложбе које се организују у Народном музеју у Крагујевцу представљају важан сегмент делатности Музеја који јавности презентује не само музејски материјал, већ и области које су резултати широке међумузејске и међународне сарадње и, посебно, област савремене уметности.
Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката.
