Зграда Кнез-Михајловог конака је изграђена око 1859. године као велики стамбени објекат у стилу класицизма, архитектонском правцу којим се све више градило на тлу Кнежевине Србије у том периоду. Првобитно је служио за становање кнеза Михаила Обреновића када је боравио у Крагујевцу. Једна је од првих централноевропских грађевина у граду, сведене архитектуре са високим приземљем и спратом. Прочеље конака оставља утисак репрезентативности са наглашеним главним улазом, степеништем, венцима и пиластрима. Унутрашњост објекта је симетрична, са централним ходником и просторијама са стране, а спрат прати исту линију основе.

Претпоставка је да се ради о преправљеном и дограђеном објекту из ранијег периода, што потврђује и архивски документ пописа државне имовине из 1846. године у којем се наводи још један конак у непосредној близини Шареног и Амиџиног конака, који су ограђени у оквиру истог плаца са припадајућом баштом, док се главни објекат Кнежевог конака наводи одвојено. Назнаку да је део грађевине из ранијег периода оставља и ниша у зиду у виду каменог надвратника оријенталног стила. Осим овога у ентеријеру се уочавају стилске разлике у грађењу прозорских отвора и врата, јер су неки од њих прављени са благим лучним закривљењем док су други правоугаони, што такође имплицира различите мајсторе и период изградње. На најстаријем графичком приказу двора у Крагујевцу из 1837. године, уочава се приземни објекат, који се налази тик поред ограде, на месту на коме се данас налази Kонак.

Конак је на Каницовој мапи из 1897. године означен као команда дивизије, а војну функцију задржава и касније. У току Првог светског рата у конаку је привремено смештен дечији интернат. Након Другог светског рата објекат почиње да користи новоосновани Музеј. Спрат конака је у једном периоду имао функцију галерије слика, и данас се користи као изложбени простор а део простора је у употреби као службене просторије стручних одељења и директора Музеја, и депо.

Конак кнеза Михаила је проглашен за споменик културе 1947. године, док је 1979. године категорисан као споменик културе од великог значаја.