Кућа која је припадала проти Милоју Барјактаровићу остала је позната као кућа Светозара Марковића, социјалисте и борца за људска права, који је у њој провео део живота (1873-1875), код свог пријатеља и политичког саборца проте. Саграђена је тридесетих година 19. века. Припала је Народном музеју Шумадије као издвојени објекат, у улици Светозара Марковића некадашњој Паштрмчевој. Грађена је у стилу народног градитељства као кућа са окућницом и била је део старе крагујевачке вароши.

Музеј је данас користи за презентовање грађе из историјских и етнолошких збирки. Сам објекат је музејску функцију добио као меморијални музеј Светозара Марковића и на њему се до скора налазила и мермерна плоча са прикладним натписом. У дворишту куће проте Милоја Барјактаровића, 1976. године је постављена спомен и биста Светозара Марковића, рад крагујевачког вајара академика Николе Коке Јанковића, која је 2007. године уклоњена а касније је постављена у оквиру кампуса крагујевачког Универзитета.

Трем са декоративном дрвеном оградом и профилисаним стубовима, на кући бондручне конструкције, са зидовима од ломљеног камена у кречном малтеру и прозори са дрвеним решеткама, одају утисак топлине и пружају добар оквир за сталну поставку.

Кућа је 1948. године проглашена спомеником културе, а 1979. године је категорисана као културно добро од изузетног значаја.