Једна од најзначајнихих историјских локација у Србији, место на коме су доношене државотоворне одлуке и први Устав Књажества Сербие у ингеренцији је Народног музеја Шумадије у Крагујевцу.

Скупштинска заседања су нераскидиво повезана са портом Старе цркве, будући да је то била првобитна локација њиховог одржавања под отвореним небом што је била традиција и српских средњевековних државних сабора и још старијих демократских скупштина код Словена. Народне скупштине првобитно нису биле регулисане законом већ обичајним правом и углавном су се одржавале за време великих црквених односно народних празника. Скупштине су почињале и завршавале се молитвом у цркви.

У Крагујевцу је у XIX веку одржано укупно 35 народних скупштина, најпре на отвореном, а потом и у скупштинској згради која је подигнута 1859. године, за време друге владавине кнеза Милоша Обреновића. Поред Старе цркве најпре је постојао један наткривени трем где су се народни представници окупљали у случају неповољних временских прилика, као и једна издигнута бина изграђена од камена на којој је седео кнез.

Касније је изграђена једноставна правоугаона грађевина која је служила као место одржавања народних скупштина. На тај начин простор дворског комплекса кнеза Милоша добија још један објекат симбол демократије и парламентаризма, а касније и место где су први пут прочитане одлуке Берлинског конгреса 1878. године, којима је Србија међународно призната као независна држава.

Посланичке клупе су биле покривене црвеним, плавим и белим платном а стубови су били украшени грбовима и заставама. Анекс скупштинске зграде дограђен је 1880. године када је објекат Старе скупштине ушао у оквир Војно-техничког завода, па је и изглед у том делу, рађен у опеци, идентичан индустријској архитектури тог периода.

Након што је објекат био у ингеренцији Војно-техничког завода, и током времена мењао намене од магацинског до стамбеног простора, у време самоуправног социјализма умало није порушен да би се на том месту изградио паркинг. Зграда је проглашена за културно добро од великог значаја заједно са Старом црквом 1979. године. Данас је у надлежности Народног музеја у Крагујевцу који је корисник објекта и у њему се налази стална историјска поставка.