Оснивачки акт Народног музеја Шумадије из 1949. године предвидео је постојање историјске збирке. Народни музеј је, као један од задатака, дефинисао прикупљање, чување и стручну обраду историјских предмета, сведока развоја културе и уметности на територији Шумадије, Поморавља и Рашке области. Са оснивањем нових музејских центара на територији Поморавске и Рашке области, делатност Музеја и Одељења за историју ограничена је на територију Шумадије.

Од свог формирања, Одељење за историју, залагало се за остваривање циљева и задатака записаних у оснивачком акту, с тим што им је додавало нове садржаје и облике музеолошког деловања. После седамдесет шест година од формирања, Одељење за историју своју делатност обавља на територији Града Крагујевца, као и на територијама општина Баточина, Лапово, Рача и Кнић. Основну делатност Одељења чине послови прикупљања, проучавања, стручне и научне обраде, заштите и презентације културно-историјског наслеђа од значаја за Крагујевац и околину.

Одмах по оснивању Музеја, свеобухватним радом на прикупљању предмета, као и преузимањем предмета од највиших градских установа и институција, постигнути су услови за оснивање појединих одељења, међу њима и историјског. Поред тога, установљено је и одељење НОР-а.

Заснована педесетих година прошлог века на предметима које су прикупили Савез бораца и Народна библиотека „Вук Караџић“, историјска збирка временом је обогаћивана и данас представља један од образаца српске културне баштине, без које је тешко разумети историју Крагујевца и околине. Ови први поклони били су увод у даље прикупљање музејске грађе, које је активно настављено током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

Почетна колекција Одељења, први пут представљена  8. јула 1951. године, бројала је 746 предмета. Поводом свечаног отварања Музеја за посетиоце, које је уприличено у оквиру прославе десетогодишњице Народне револуције, Одељење за историју први пут је представило публици до тада прикупљену музејску грађу, која се односила на период када је Крагујевац био престоница обновљене Србије, као и на период Другог светског рата.

У годинама које следе после Другог светског рата, у битно измењеним политичким и социјалним условима, у држави југословенских народа, нови културни образац нужно је морао носити предзнаке југословенски и социјалистички. У таквим околностима, музејске изложбе имале су задатак да поуче и допринесу „изградњи“ нове, социјалистичке личности. У формирању Одељења за историју и његових збирки, од пресудног значаја било је ангажовање некадашњих учесника НОР-а на прикупљању документарне грађе и предмета из минулог рата. Број предмета, притисак идеологије, која је захтевала слављење традиција радничког и партизанског покрета и непосредан друштвено-политички утицај, водили су до изложбених поставки Шумадијски партизани у Првој и Другој пролетерској бригади и 21. октобар 1941. године, 1953. године.

Прва етапа развоја Одељења за историју обележена је активностима усмереним на обележавање деценијских и полудеценијских јубилеја Другог светског рата. Отуда су музејске изложбе тематски оријентисане на приказивање, првенствено, прошлости НОБ-а и револуције: 40 година КПЈ (1959), Крагујевац у НОБ-у (1968), КПЈ и Раднички покрет између два светска рата (1969), Крагујевац у борби за слободу (1969), Крагујевачки партизански одред 1941 (1969), Устанак у Србији 1941 (1971), Крагујевачки одред и Трећи крагујевачки батаљон (1971), Писана реч партије 1919-1975 (1975). На жалост каталози изложби нису штампани. И у периоду када је Музеј био привремено затворен, одлуком Среског народног одбора одељење НОР-а наставило је да ради са једним запосленим кустосом.

У програму рада за 1964. годину, Музеј је јасно дефинисао програмске правце Одељења за историју. Посебан значај у активностима Одељења имали су истраживање и презентација грађе која се односи на Крагујевачки партизански одред, жене Шумадије које су погинуле у НОБ-у, општинске изборе у Крагујевцу 1920. године и рад комуниста, Стару српску Тополивницу у Крагујевцу, радничку организацију у Крагујевцу, као и на утврђивање броја жртава фашистичког терора.

Статутом Народног музеја у Крагујевцу из 1973. године, исцрпно се образлаже да Одсек за историју прикупља, чува, сређује и музеолошки обрађује историјску грађу, која се односи на град Крагујевац и његову околину. У наставку је прецизирано да посебно место у раду Одсека има прикупљање и чување грађе о политичком, културном и друштвеном животу Крагујевца у времену када је био престоница Србије, настанку и развитку радничког покрета, учешћу овог краја у НОБ-у и масовном стрељању 21. октобра 1941. године.

Седамдесете године прошлог века допринеле су делимичном преображају окружења унутар којег су деловале културне институције, а међу њима и Музеј. Постепено „освајање слободе“ у културном животу имало је одређеног утицаја и на тематски оквир музејских изложби. У петогодишњем плану развоја Народног музеја (1968–1972) говори се о будућим сталним поставкама: Крагујевац у 19. веку и Крагујевац у 20. веку. Половином седамдесетих отворене су и две сталне поставке: Крагујевац и његово подручје у XIX веку, у Амиџином конаку и Живот и дело Светозара Марковића, у Кући Светозара Марковића. Године 1975. долази и до измене у концепцији и садржини музејских збирки Одељења за историју уступањем музејског материјала Спомен-парку Крагујевачки октобар, односно Музеју „21. октобар“.

После периода обележеног директним надзором Комунистичке партије, настаје период организовања јубиларних изложби око меморијала важниих датума, који су од великог значаја за идентитет деветнаестовековног Крагујевца. Осамдесетих и деведесетих година прошлог века приређено је неколико изложби у организацији Народног музеја, Историјског архива Шумадије и Народне библиотеке „Вук Караџић“: Сто педесет година Гимназије у Крагујевцу (1983); Сто тридесет година Војно-занатлијске школе у Крагујевцу (1984); Сто педесет година позоришта у Крагујевцу (1985); Сто педесет година штампарства у Крагујевцу (1985); Лицеј у Крагујевцу 1838-1841 (1988); Крагујевац престоница 1818–1841 (1990); 165 година Гимназије у Крагујевцу 1833–1998 (1998).

У протекле две деценије активности Одељења за историју усмерене су на стручну обраду и заштиту музејске грађе, попуну музејских збирки, теренско-истраживачки и научно-истраживачки рад, спровођење процеса дигитализације културне баштине, али и на проучавање тема из историје Крагујевца и презентовање научних резултата путем пригодних публикација. Из потребе за упознавањем јавности са грађом из историје деветнаестовековног Крагујевца и као део настојања да се он потврди као незаобилазно место сећања, простор важан за стварање идентитета модерне Србије, Одељење за историју је од 2007. године започело процес ревитализације историјских и уметничких артефаката из својих фондова. У склопу свеобухватног процеса реализовано је неколико пројеката из области музејског наслеђа, које већ скоро две деценије подржава Министарство културе Републике Србије. Не мање значајан био је и рад на презентацији и промоцији историјских и уметничких артефаката који се налазе у збиркама Одељења за историју.

Збирке Одељења за историју:

Збирка архивске грађе

Збирка завичајне књиге и штампе

Збирка историјских предмета

Збирка плаката, прогласа, летака и историјских карата

Збирка револуционарне публицистике и штампе

Збирка фотографија и разгледница

Збирка фоно и видео записа

Нумизматичка збирка

Збирке воде:

Бојана Топаловић, музејски саветник историчар
Роксанда Алексић, кустос историчар