Skip to content Skip to footer
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу
Вука Караџића 1, Крагујевац
open today 10 am - 5 pm
34th Ave, Queens, NY 11106
Zbirkepozadina
Етнолошка збирка - Градска ношња и накит

Градска ношња и накит

Збирка обухвата неколико типова женског костима.Од краја 18. и почетком 19.века, карактеристичан је оријентални  костим са срменим јелецима, димијама и нанулама. Од тридесетих до седамдесетих година 19. века, ношен је српски костим за кога су карактеристични одевни елементи: либаде, бајадер а на глави тепелук са барешом. Крајем 19. и почетком 20. века све је већи утицај европског начина одевања, док се поједини елементи српског грађанског костима  преносе у сеоску средину (либаде). Мушки костим се састоји из чакшира потурлија, тозлука, антерија…који постепено уступају место европском оделу са краватом, цилиндром и белим рукавицама. У оквиру збирке је колекција накита,  која прати наведене периоде у развоју костима  и у којој се посебно истиче свадбени накит.

Руковалац збирке Наташа Николић, музејски саветник етнолог

Јелек женски, Е
Јелек женски, Е-367
Либаде, Е
Либаде, Е-1577
Тепелук, Е
Тепелук, Е-463

Јелек женски, Е-367, Крагујeвац, 19.век. Срмени јелек, део оријенталне ношње. Покрива груди; спреда отворен са два низа украсних дугмади  са црвеним перлама, испод којих се копча на две копче. Срмени гајтан покрива целу површину јелека, осим  средишњег дела на леђима. Истичу се орнамент осмице, таласасте линије и  густе вреже као карактеристични орјентални мотиви. Материјал: љубичасти сомот, срма;  техника: терзијски вез.

Либаде, Е-1577, Крагујевац, пре 1914. Део женске грађанске ношње током 19 и као едо свечане ношње првих деценија 20 века. Карактеристични су скутови који се не преклапају и не закопчавају и дуги рукави који су при дну јако проширени. Либаде је украшено везом од жуте срме дуж ивица. Постављено је сивим памучним сатеном, а на скутовима и доњем делу рукава  црвеним рипсом. Материјал: љубичаста кадифа, срма, сатен, рипс; техника: терзијски вез.

Тепелук, Е-463, Ниш 1954. Женска капа, део српске грађанске ношње. Украшена низовима бисера у облику купа, тако да је у средини највећа, а около мање купе, док је међупростор попуњен орнаментом у облику слова М. Материјал: црвена чоја, бисери, техника: вез.

Објављени радови:

– Добрила Влајковић, Грађанска Ношња у Крагујевцу“, каталог изложбе, Галерија Народног музеја Крагујевац, 1987.

Славица Милутиновић,  Капе и оглавља,  чешљање и покривање главе у Крагујевцу и околини у 19. и првим деценијама 20. века, каталог изложбе, Галерија, Народни музеј Крагујевац, Д.П. „Сцена“ Крагујевац, 1994.

-Наташа Николић, Утицај власти на народну ношњу становништва Шумадије 19. века, Шумадијски анали 1, Историјски архив Шумадије, Крагујевац 2004.