Формирањем Музеја комплексног типа 1949. године Одељење за етнологију почиње са прикупљањем и обрадом предмета са шире територије, а како се временом она сужавала (данас Музеј покрива пет општина са 128 села), подручје деловања ограничено је на следеће етно-географске области: Лепеницу, Горњу Гружу, Горњу Јасеницу и делом Левач. Збирка одељења за етнологију броји преко 4500 предмета, старих фотографија, разгледница и докумената писане грађе, из домена материјалне, нематеријалне, социјалне и духовне културе. Највећим делом формирана је путем откупа и поклона, затим преузимањем предмета по престанку рада предратних удружења: Женске занатске школе, Крагујевачког женског друштва и Кола српских сестара и из заоставштина појединаца. Предмети у Збирци већином су  из периода друге половине 19. и  20. века, са далеко старијом традицијом израде и употребе.

Подела Збирке одељења за етнологију извршена је на подзбирке, које се даље деле на колекције. Збирке су: сточарство, земљорадња, текстилно покућство, сеоска ношња, штапови,  прибор за пушење, музички инструменти којима руководи Светлана Радојковић, виши кустос етнолог. Збиркама: кућа и покућство, допунско привређивање, занати и трговина, градска ношња и накит, етнолошка фотодокументација, (старе фотографије, теренске и репродукције), писана грађа, збирком разгледница, збирком дечјих играчака, збирком сувенира и колекцијом куварица руководи Наташа Николић, музејски саветник етнолог. Збирком предмета духовне културе руководе  Светлана Радојковић и Наташа Николић. Руковаоци збирки истовремено су ангажовани и на заштити нематеријалног културног наслеђа.

Почетком 60-их година 20. века Одељење за етнологију започело је систематска теренска истраживања на територији у надлежности Народног музеја Крагујевац.

Теме истраживања су типови кућа и привредних зграда, градска архитектура 19. века, грађанска ношња, терзијски и абаџијски занат, покладни обичаји, грађански живот, сеоска ношња. Одељење за етнологију било је укључено у пројекат Етнолошки атлас Југославије и тим поводом извршило истраживање у 11 села централне Шумадије. Било је укључено и у пројекте Центра САНУ у оквиру пројекта „Етнолошке особености Шумадије“. У оквири пројекта Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, Одељење је учествовало у пројекту „Атлас народног градитељства“ који је обухватао села четири општине (Крагујевац, Рача, Баточина и Лапово). У оквиру пројекта Народног музеја Чачак „Детињство и културни образац Срба“ вршена су теренска истраживања на тему детињства и духовног сродства у периоду детињства (трогодишњи пројекат) и на тему Сеоске славе – заветине. Одељење за етнологију вршило је систематска теренска истраживања од 2011-2013. године на територији општине Крагујевац, које је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије на теме: свадба, слава, заветина, сеоска ношња, привреда, текстилно покућство…