Кошуља (ж.) Е–483, Крагујевац, 19. век. Сашивена је од ланеног платна тканог у два нита.  Дужине је до чланака, дугих широких рукава, који су изнад лакта убрани „жабицама“. Изрез око врата је овалан и оивичен уском чипком као и крајеви рукава. Изнад набора, рукави су украшени везом пуним бодом – мотив је биљка лан. Доњи крај кошуље оперважен је „мемицама“ од плавог памучног конца. Местимично поред ивице извезен је и ситан биљни орнамент (цвет лана). 

Кошуља (м.) Е–1352, Крагујевац, 20. век. Сашивена је „на руке“ од конопљаног платна тканог у два нита. Дужине је до изнад колена и дугих рукава. Кројена је равно са уметнутим „клиновима“ са обе стране ради ширине. Око врата је усправан колир, а на грудима прорез дужине 18 цм и копча се једном копчом. Ношена је преко гаћа. 

Женско оглавље „смиљевац“ Е–487, Крагујевац, 19. век. Састоји се из неколико делова: капе (украшене смиљем и разним сувим цвећем, телом и металним новцем), свилене мараме са ресама, „подбрадника“ (две сомотске пантљике које се везују под брадом) и паунових пера који имају улогу апотропајона.

Сукња Е–408, Аџине Ливаде, 1905. година. Ткана је у два нита техником „чунчања“,  основа је од памука, а потка од вуне. У појасу је набрана крупним и ситним „уборима“.  Украшена је при доњем крају „прешарком“ ширине 25 цм – разнобојни пругасти мотив са „решмом“ и „зуберцима“.

Објављени радови:

-Добрила Влајковић, Сукња – карактеристичан хаљетак шумадијске ношње, Зборник Етнографског музеја у Београду 1901-2001, Етнографски музеј, Београд 2001.

– Добрила Влајковић, Шумадијске чарапе и рукавице, каталог изложбе, Мали ликовни салон Народног музеја Крагујевац, 1980.

– Славица Милутиновић, Капе и оглавља, чешљање и покривање главе у Крагујевцу и околини у 19. и првим деценијама 20. века, каталог изложбе, Народни музеј Крагујевац, 1994.

-Светлана Радојковић, Деца, сеоска ношња и текстил, каталог изложбе, Народни музеј Крагујевац, 2017.