Фонд Збирке вајарских радова, односно, Збирке скулптуре, формиран је у периоду од 1951. године, када је стигла прва скулптура до 2024. године, када су откупљени и добијени најновији радови. У овом тренутку Збирка вајарских дела садржи преко 200 дела, више од 100 аутора, значајних српских и југословенских уметника. Хронолоски, покривен је период од преко 100 година – од 1916. (најстарија скулптура) до 2024. године (када је настала „најновија“).
Највећи број радова изведен је у класичним вајарским материјалима – бронза, камен, дрво, има гипсаних одливака, али и радова у месингу, мермеру, бакру. теракоти, металу, пластици, алуминијуму. Када је у питању типологија радова, заступљени су: рељефи, портрети, попрсја, слободна фигура, ситна пластика, објекти, неколико скица за јавне споменике. Збирка је и тематски занимљива. Има историјских портрета, социјалних сцена, жанр скулптура и сл.

Збирка вајарских радова Народног музеја у Крагаујевцу садржи, иако не доследно и не све токове појединачних концепција и поетика у југословенској и српској скулптури, главне тенденције развијене на академско-реалистичкој основи традиције. реализма. Академска традиција биће одбачена између два рата , али и тада се наставља у варијантама интимизма,  неотрадиционализма и еклектицизма. Из тог првог периода – до 1950. године, издвајамо радове Ђорђа Јовановића, Томе Росандића, Сретена Стојановића и Илије Коларовића.

Прва послератна генерација вајара излази са Академије ликовних уметности у Београду (основане 1937. године). Долази до отварања ка савременим светским покретима. Послератна генерација је прво морала да прође  фазу антропоморфизма, неотрадиционализма и да даље тражи свој пут – Ангелина Гаталица, Коста Анђели Радовани, Никола Кока Јанковић. У традицији фигуративне пластике наставља се струја тзв. егзистеницијалног експресионизма , баве се ратом, страдањима – Нандор Глид, Матија Вуковић.

Друга половина 20 века – српска скулптура – „органска, апстрактна и асоцијативна“ – укључила се у токове општих кретања савремене светске скулптуре- продор апстрактне скулптуре у правом смислу извршила је Олга Јеврић. Олга Јанчић важи за најавангарднију уметницу своје генерације.

У Збирци су заступљени и неизоставне личности савремене српске скулптуре – Славољуб Цаја Радојчић, Никола Вукосављевић, Милија Нешић, Бранко Ружић, Венија Вучинић Турински … до актуелне Жељке Момиров.

У оквиру ове Збирке, развијамо и подзбирку Инсталација.

Збирке води: Татјана Милосављевић, музејски саветник, историчар уметности