Skip to content Skip to footer
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу
Вука Караџића 1, Крагујевац
open today 10 am - 5 pm
34th Ave, Queens, NY 11106
Zbirkepozadina
Етнолошка збирка - Текстилна радиност

Текстилна радиност

Збирка текстилне радиности састоји се од предмете израђених у оквиру кућне радиности разноврсним ткачким и везилачким техникама од сировина биљног и животињског порекла: овчје вуне, козје длаке-кострети, конопље, лана, свиле која је добијана гајењем свилене бубе. У изради појединих предмета коришћена је и свила која је купована у радњама, као и памук који је претежно индустријски прерађиван па је у домаћинство стизао посредством трговине као већ прерађена сировина. Збирка је подељена у колекције према врсти предмета. У оквиру Збирке текстилног покућства налази се и колекција справа за прераду влакана и израду текстилног инвентара, као и платна за израду одеће.

Руковалац збирке Светлана Радојковић, музејски саветник етнолог.

Торба „љуљка“, Е –
Торба „љуљка“, Е – 181
Ћилим „ирам“, Е –
Ћилим „ирам“, Е – 285
Пешкир, Е–1403
Пешкир, Е – 1403
Преслица „кудеља“ Е–1232
Преслица „кудеља“ Е – 1232
Трлица Е –
Трлица Е – 2512

Ћилим „ирам“, Е – 285, Каменица, 20. век. Ткана је од танко опредене вуне црне боје. За бојење вуне у црно коришћена је биљка жешља уз додатак „галице“. Украшена је везом. Бодом покрстице извезен је крупни биљни орнамент – црвене руже, пупољци и лишће на средини ћилима, као и „вођица“ при крају  – руже и лишће у низу. На ћилиму је навезено и име везиље Ангелина Т. Једна страна ћилима украшена је и ситним вуненим  ресама

Пешкир, Е – 1403, Крагујевац, крај 19. века. Пешкир је израђен од памучног „бушемак“ платна, тканог у два нита са „узводима“. Украшен је везом на ужим крајевима. Мотив пауна на грани изведен је везом „на чвориће“ за који је потребна посебна  игла. Крајеви су оивичени уском чипком са кићанкама, рађеном „на руке“ од белог и розе памучног конца. Припада групи украсних пешкира.

Торба „љуљка“, Е – 181, Велико Крчмаре, 1912. година. Љуљка је ткана од разнобојне вуне и украшена геометријским мотивом у виду пруга са „клечама“. Са дужих страна пришивени су „тракови“- дуге уплетене узице од вишеструког, разнобојног вуненог конца. Љуљку најчешће доноси дететова баба по мајци као дар за новорођенче које се у њој носи или се у њу ставља док мајка обавља радове у кући или у пољу.

Преслица „кудеља“ Е – 1232, Влакча, 1930. година. Израђена је из једног комада липовог дрвета и припада типу лопатастих преслица. Израђена је као свадбени дар ручног девера снахи. Спољна страна преслице украшена је плитким дуборезом – мотив саксије са цвећем. Ивице су украшене „решмом“.

Трлица Е – 2512, Рашковић, 20. век. Израђена је од храстовог дрвета и састоји се из две даске „крајнице“, које су наоштрене са горње стране и једне средишње даске која се назива „трлац“ која је наоштрена са доње стране и има продужен рукохват. Даске су спојене дрвеним клином. Трлица је употребљавана за ломљење „трљење“ конопљаних стабљика и одвајање влакна од поздера.

Објављени радови:

– Светлана Радојковић, Пешкири из Етнолошке збирке Народног музеја Крагујевац, каталог изложбе, Народни музеј Крагујевац, 2005.

Светлана Радојковић, Јастуци из Збирке одељења за етнологију Народног музеја Крагујевац, каталог изложбе, Народни музеј Крагујевац, 2016.

 – Светлана Радојковић, Торбе из Збирке одељења за етнологију Народног музеја Крагујевац, каталог изложбе, Кућа проте Милоја Барјактаровића, Народни музеј Крагујевац, 2018.

– Светлана Радојковић, Вунене тканине у Шумадији,  према збирци Етнографског одељења Народног музеја у Крагујевцу), Шумадијски записи 3, Музеј у Аранђеловцу, Аранђеловац 2006.

– Светлана Радојковић, Лан и конопља у традиционалној култури Шумадије, Народни музеј Крагујевац, 2014.

– Светлана Радојковић, Свила у Збирци одељења за етнологију Народног музеја Крагујевац, Народни музеј Крагујевац, 2020.