Етнолошка збирка - Земљорадња
Земљорадња
По ослобођењу од Турске власти прилике у Шумадији се мењају. Хатишерифом из 1833. године сељак у Србији постаје сопственик земље коју обрађује, чиме су створени услови за привредни преображај и напуштање екстезивног сточарства у корист земљорадње. Крчењем шума повећале су се површине под усевима: пшеницом, кукурузом, овсем и воћем.
Збирка земљорадње формирана је од пољопривредних алата и оруђа, који су коришћени за обраду земље као и средства за транспорт и пренос добара.
Руковалац збирке Светлана Радојковић, музејски саветник етнолог
Ашов „риљ“, E-148, Опарић, 20. век. Ашов се састоји из два дела, дрвеног и гвозденог. Дрвени део је држалица са проширеним „риљиштем“ на који се ставља, по ободу, гвоздени део облика потковице.
Врећа (од кострети), E-3756, Велика Сугубина, 20. век. Основа при ткању је од конопље, а потка од козје длаке (кострети) са утканим уздужним пругама у неколико тонова браон боје. Крајеви вреће ојачани су плетеницом од од упредене козје длаке на коју је пришивено осам гајки кроз које се провлачи уже и врећа везује. Користила се за пренос жита. Производ је занатлија – мутавџија.
Објављени радови:
– Светлана Радојковић, Од зрна до хлеба, каталог изложбе, Шумадијски управни округ, Народни музеј Крагујевац, 2008.
– Светлана Радојковић, Привреда, Почнимо од погаче, култура исхране у Шумадији (традиционално и савремено), Народни музеј Аранђеловац, Аранђеловац, 2020.
