„ГРАЂАНСКИ ПОРТРЕТИ  И ЕНТЕРИЈЕРИ  КРАЈЕМ 19. ВЕКА“

У Конаку кнеза Михаила Народног музеја Шумадије, у 23. октобра 2025., отворена је изложба која је резултат сарадње два стручна одељења – за етнологију и историју уметносту, под називом „ГРАЂАНСКИ ПОРТРЕТИ  И ЕНТЕРИЈЕРИ  КРАЈЕМ 19. ВЕКА“, аутора Татјане Милосављевић, музејског саветника историчара уметности и Наташе Николић, музејског саветника етнолога.

Изложба је резултат је сарадње два одељења. Одељење за Историју уметности представило је грађанске портрете а Одељење за етнологију је реализовало део који се односи на грађанске ентеријере. На изложби је представљен избор из Збирке сликарства Одељења за историју уметности -српско сликарство 19. века – грађански портрети, који су стизали у наш Музеј углавном преко познатијих крагујевачких и београдских предратних породица. Портрети су различите социо и етно, најчешће грађанске провенијенције, представљене су историјске и друге тада значајне личности. Стилски, избор слика покрива период чистог класицизма и његове бидермајерске варијанте, преко наговештаја романтизма, зрелог романтизма портретног, академског реализма, до великана српског реализма.

Успон грађанске елите крајем 19. века омогућен је развојем железнице, која је град претворила у центар за извоз сировина. Странци развијају индустрију и покрећу извоз, а домаће становништво се школује и гради нове институције уређеног друштва,  подражавајући начин живота средње и западне Европе. Друштвени живот се одвија и унутар приватних просторија, трпезарија и салона, који постају репрезентативни простори  у којима се приређују посела, нарочито у периоду од јесени до раног пролећа. Грађански ентеријери постају важни породици, која свој статус у друштву потврђује пријемом и организациом сусрета изабраних чланова друштвене елите. За те потребе богато су опремане покућством трезарија и салон. Масивни комади намештаја  увозе се из Беча и Пеште и попуњавају сребрнином. Прве домаће, столарске радионице  прате трендове и израђују намештај подражавајући популарне европске стилове бидермајер и алтдојч. Салони постају места културних дешавања, на којима су се водили разговори уз музику. На њима су се остваривали важни контакти,  а представљали су и места интеграције друштвене елите, коју су чинили школовани грађани и грађанке.