По ослобођењу од Турске власти прилике  у Шумадији се мењају. Хатишерифом из 1833. године сељак у Србији постаје сопственик земље коју обрађује, чиме су створени услови за привредни преображај и напуштање екстезивног сточарства у корист земљорадње. Крчењем шума повећале су се површине под усевима: пшеницом, кукурузом, овсем…и воћем.

Збирка земљорадње формирана је од пољопривредних  алата и оруђа, који су коришћени за обраду земље као и средства за транспорт и пренос добара.

Руковалац збирке Светлана Радојковић, музејски саветник етнолог.

Објављени радови:

-Светлана Радојковић, Од зрна до хлеба, каталог изложбе, Шумадијски управни округ, Народни музеј Крагујевац, 2008.

– Светлана Радојковић, Привреда, Почнимо од погаче, култура исхране у Шумадији (традиционално и савремено), Народни музеј Аранђеловац, Аранђеловац, 2020.