ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ВИЋЕНТИЈЕ ВЛАДИКА И ЗАДУЖБИНАР – 200 година од рођења враћевшничког духовника и просветног добротвора.
У Народном музеју Шумадије у конаку Кнеза Михаила у Крагујевцу 24. маја 2024. године свечано је у присуству Њ. П. епископа шумадијског г. Јована, свештенства и многобројне публике, отворена изложба Вићентије владика и задужбинар – 200 година од рођења враћевшничког духовника и просветног добротвора.
Задужбина владике Вићентија Красојевића ове године брoјним културним дешавањима обележава 200 годишњицу од рођења овог жичког Архихереја. Изложба је настала сарадњом Музеја Шумадије у Крагујевцу, музеја Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Задужбине владике Вићентија. Аутор изложбене поставке је кустос историчар Роксанда Алексић из Крагујевца.
На 20 паноа хронолошки је приказан живот овог Архијереја али и рад и резултати рада његове задужбине.
Сакупљен је један број предмета и докумената захваљујући: Музеју СПЦ, Архиву СПЦ, жичкој епархији, манастиру Враћевшници и приватним колекцијама.
На изложби су презентовани и најбољи радови тек завршеног ликовног конкурса посвећеног владики Вићентију.
Церемонија свечаног отварања изложбе одржана у дворишту музеја, започела је појањем тропара Христос воскресе које су почели свештеници а прихватио сав окупљени народ. Затим су наступиле вокалне солисткиње Центра за неговање традиционалне културе Абрашевић које су отпевала две нумере. Песму о владики Вићентију и песму о Руднику.
Прво је директор музеја Шумадије г. Милош Јуришић поздравио госте кратким обраћањем. Затим се обратио г. Александар Марушић директор Музеја Рудничко-таковског краја који је говорио о значају владике Вићентија и његовог манастира Враћевшнице за историју Српског народа и државе.Част да отвори изложбу припала је г. Јевђи А. Јевђевићу управитељу Задужбине владике Вићентија, који је у својој беседи поред осталог истакао:
Данас кад Словенска Европа и свет славе Св. Ћирила и Методија помињемо и сећамо се нашег шумадијског просветитеља. Oве године Србија обележава 200 годишњицу од рођења Вићентија, епископа жичког, Враћевшничког духовника и задужбинара.
Епископ Вићентије је био човек широких интересовања, велики љубитељ културе и уметности, књигољубац, помагач уметника и њихов мецена. Био је један од првих архивиста и библиотекара, академик, члан Српског ученог друштва и више пута председник Апелаторске конзисторије београдске митрополије.
Рођен је 1824. године у Горњој Црнући. Био је духовно чедо и у најранијој младости васпитаник првог Српског митрополита Мелентија Павловића. Млад се замонашио и провео преко 30 година у историјски значајном манастиру Враћевшници, који је још у то време имао Галерију слика и вредну библиотеку. У постустаничкој Србији тог времена, Галерија је постојала само у Кнежевом двору у Крагујевцу. Манастирско братство редовно је помагало сиромашне српске писце и штампаре. Манастир је био поред тога претплаћен на бројне новине и часописе. Још као ученик Богословије, Вићентије се претплаћивао на књиге Вука Караџића, Видаковића и других, касније и као епископ помагао је издавање књига Јована Јовановића – Змаја. Финансиран од Вићентија у манастир је долазио Ђура Јакшић, ту проводио летње распусте и насликао галерију српских владара. Као архимандрит, Вићентије је у једном конаку средио ову Галерију и Библиотеку и свечано отворио као културну установу. Кад је краљ Милан посетио манастир није могао да верује да тако нешто постоји на шумовитим обронцима рудничке планине.
Пред крај живота написао је тестамент којим је од своје имовине основао Задужбину у чијим зградама су својевремено биле смештене: Београдска Богословија, Библиотека Правног факултета, Српска државна штампарија и После рата Ликовног академија.
Ова вечерашња изложба прва је у низу и она ће по благослову Његове Светости патријарха бити постављена у октобру у Београдској богословији у новембру у галерији САНУ и у децембру у Горњем Милановцу.
Извор: Задужбина владике Вићентија.
Фото: Ана Брзаковић