Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организује изложбу под називом „Уметничка заоставштина Милоша С. Максимовића“.
Изложба ће бити отворена у Малом ликовном салону Музеја у уторак, 7. јула 2026. године у 13 сати. Кустос изложбе је Татјана Милосављевић, музејска саветница, историчарка уметности, која је и аутор публикације „Уметничка заоставштина Миолоша С. Максимовића – слике, цртежи, графике,“ коју је Народни музеј Шумадије објавио још 2018. године.
Милош С. Максимовић је рођен у Крагујевцу 1942. године. Дипломирао је на Академији за ликовне уметности у Београду на сликарском одсеку, у класи професора Мила Милуновића и Љубице Сокић, 1968. године. Радио је као професор ликовног образовања у ОШ “Ђура Јакшић” у Крагујевцу. Самостално излагао у Крагујевцу 1970. године. Учествовао на бројним колективним и групним изложбама у земљи и иностранству. Био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Крагујевца и његов секретар. Члан УЛУС-а од 1971. године. Објављивао је текстове о сликарству, посебно о ликовној култури у Крагујевцу, ликовном стваралаштву тзв. крагујевачког круга – и био врло пристрасан. Писао је и поезију. Изгубио је живот несрећним случајем 1973. године.
Директан дародавац једног великог дела уметничког опуса овог уметника је његова мајка Дора Пилковић Петани. У њеном дому кустоси Одељења за историју уметности Народног музеја Крагујевац Споменка Ковачић Гужвић и Татјана Милосављевић прегледале су и пописале све што је Дора Пилковић Петани желела да поклони Музеју. Након свега, дошли смо до броја који се званично води као Уметничка заоставштина – Легат Милоша С. Максимовића – 226 слика ( 24 уља на платну, остало су
акварели, пастели, гвашеви …. ) и 324 цртежа и графика. Укупно је преузето и Музеј чува – 550 предмета- 548 уља, пастела, акварела и цртежа, као и кутија за боје и палета.
Иако је професионално био активан тек деценију – од почетка 60их година до смрти 1973. године, Милош С. Максимовић је оставио разноврстан и бројно велики опус.
Тематски, највише се бавио – портретом, аутопортретом, мртвом природом, пејзажом, крагујевачким мотивима , …..док је у смислу техника примењивао највише акварел, уља на платну или на лесониту, гваш, пастел.
У легату, уз 24 уља на платну и лесониту, има највише акварела и цртежа, као и мањи број гвашева и пастела. Фигура и природа су главне теме његовог интересовања. Уз најбројније разноврсне портрете (девојака, деце, познатих Крагујевчана…) присутни су пејзажи (сеоски и урбани, посебно крагујевачки), као и ентеријери и мртве природе. Цртежи су рађени – оловком, угљеном, фломастером, тушем, мастилом , чак и хемијском оловком.
Изложба ће бити отворена до 25. августа 2026. године