20. век - сликарство и скулптура из збирке Народног музеја
Отворена 6. маја 2008. године-спрат Галерије НМКГ.
Прикупљање предмета за формирање збирки Народног музеја у Крагујевцу започето је још пре званичног оснивања Музеја 1. јуна 1949. године, а регистровање садржаја Историјско-уметничке збирке од 13. септембра 1951 После шездесет година Збирка (сликарство, скулптура, графика, цртеж, примењена уметност) садржи укупно 1144 инвентарских бројева и преко 1200 предмета. Са студијским материјалом и пратећом документацијом представља добар основ за проучаваwе и презентовање уметника, стилско-уметничких појава историје уметности и савременог стваралаштва, првенствено српског културног миљеа. Прва стална поставка уметности 20. века под називом Сто дела савременог српског сликарства и скулптуре отворена је у Уметничкој галерији (данас Галерији) Музеја 12. октобра 1976. и до марта 1999. године, уз повремене прекиде (ради организовања великих ретроспектива и др.) и уз мање измене и допуне, била репрезент Музеја. Поставка данас, ауторским именима и делима из Збирке, потврдиће њен статус.
Збирка сликарства Историјско-уметничког одељења Народног музеја у Крагујевцу до сада има регистрованих 594 рада који у хронолошком распону обухватају време од 17. века до 2005. године. Радови су углавном по хронологији, сврстани у мање подзбирке које омогућавају лакши преглед њеног целокупног садржаја, по целинама и оквиру њих. Најмање бројне су збирке икона, страних мајстора и српског сликарства 19. века сликарство прве половине двадесетог века заступљено је са близу сто, док је савремено српско сликарство најзаступљеније са преко четири стотине радова. Међу техникама доминира уље на платну, док су радови у акварелу, темпери, акрилу и мешаним техникама малобројнији. Укупно 48 слика од 40 аутора чине преглед сликарства из Збирке који у хронолошком распону од 1919. до 1998. године који се базира на делима која могу пружити увид у промене које су обележавале и српско сликарство и поједине фазе у индивидуалном стваралачком опусу: пленеризам, постимпресионизам, колористички експресионизам, религиозно сликарство, соћреализам, интимизам, Медиала, енформел, апстрактни експресионизам, геометријска апстракћија, Париски круг, нова фигураћија и неке од нових тенденција исказане кроз индивидуалне поетике и однос према естетском и ликовности. Имена која су носиоћи скоро свих значајних праваца од настанка српске модерне уметности до савременика чине овај преглед референтним тумачем овог сегмента Збирке.
Фонд Збирке вајарских радова, односно, Збирке скулптуре, формиран је у периоду од 1951. године, када је стигла прва скулптура (П. Перић, Водоноша) до 2007. године, када су откупљени и добијени најновији радови (Ж. Момиров, М. и С. Сандић, Д. Ђорђевић).
У овом тренутку Збирка вајарских дела садрзи укупно 144 дела, 78 аутора, значајних српских и југословенских уметника. Хронолоски, покривен је период од преко 90 година – од 1916. (најстарија скулптура) до 2003. године (када је настала „најновија“).
Највећи број радова изведен је у класичним вајарским материјалима – бронза, камен, дрво, има гипсаних одливака, али и радова у месингу, мермеру, бакру. теракоти, металу, пластици, алуминијуму. Када је у питању типологија радова, заступљени су: рељефи, портрети, попрсја, слободна фигура, ситна пластика, објекти, неколико скица за јавне споменике. Збирка је и тематски занимљива. Има историјских портрета, социјалних сцена, жанр скулптура и сл. Скулптуре су у Народни музеј у Крагујевцу стизале на више начина – путем откупа, поклона, преузимањем. У Збирци је заступљено 78 уметника, од којих 23 са више од једног рада. (Детаљно о настанку и начину развоја Збирке у - Т. Милосављевић, Скулптуре из Збирке Народног музеја у Крагујевцу, (каталог Збирке), Крагујевац, 2003.) Збирка вајарских радова Народног музеја у Крагујевцу садржи, иако не доследно и не све токове појединачних концепција и поетика у југословенској и српској скулптури, главне тенденције развијене на академско-реалистичкој основи традиције. Намера нам је да изложбом Стална поставка – сегмент Скулптура 20. века – избором аутора и уметничких дела прикажемо и докажемо да је Народни музеј у Крагујевцу у поседу дела која на најбољи начин илуструју развој скулптуре на овим просторима.
Аутори поставке: Татјана Милосављевић, музејски саветник историчар уметности и Споменка Ковачић-Гужвић, виши кустос историчар уметности (у пензији).