Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века, стална мултимедијална поставка у кући Светозара Марковића

Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века, стална мултимедијална поставка у кући Светозара Марковића

У Ноћи музеја 14. маја 2022. године у кући Светозара Марковића, отворена је стална мултимедијална поставка Политички живот у Крагујевцу у другој половини 19. века.  Аутор поставке је Наташа Милосављевић, кустос историчар, стручни сарадници Роксанда Алексић, кустос историчар и Горан Милосављевић, виши архивиста историчар, док је концепт сталне мултимедијалне поставке осмислио Милош Јуришић, кустос археолог и директор Народног музеја у Крагујевцу. Реализацију сталне поставке је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

На 18 паноа, у три целине, представљен је историјат политичког живота у Крагујевцу у другој половини XIX  века. Прва целина представља уводни део изложбе и говори о политичком животу у Кнежевини Србији, од постанка уставобранитељске опозиције у време кнеза Милоша Обреновића, крајем 30 - их година XIX  века, до појаве првих политичких струја, претеча политичких партија, какве су били либерали и конзервативци након Светоандрејске скупштине 1858/59. године.  Друга целина посвећена је боравку Светозара Марковића у Крагујевцу (1873-1875), његовом политичком деловању, листовима које је покретао и штампао, као и његовим најближим сарадницима. У Крагујевцу су излазили листови Јавност, Глас Јавности, Ослобођење, а након смрти Марковића и Старо Ослобођење. У Скупштини, чија су се заседања одржавала у Крагујевцу, Марковић је имао присталице окупљене око тзв. Адам - Милијине странке. Често су интерпелације ових радикалских посланика објављиване у листовима које је штампала Крагујевачка друштвена штампарија. У оквиру ове целине истакнуте су и демонстрације Црвени барјак (1876), које су организовали следбеници Светозара Марковића након победе на изборима у Крагујевцу у новембру 1875. године. Трећа целина се односи на период формалног оснивања политичких партија у Србији након доношења Закона о зборовима и удружењима 1881. године. У питању су биле Либерална, Народна радикална и Напредна странка. Један од оснивача и вођа Либералне странке био је Крагујевчанин, државник и дипломата Јован Ристић (1831-1899). Оснивачка скупштина Народне радикалне странке одржана је 1882. у Крагујевцу, у кафани Илиџа, а након тога је уприличена прослава у Илиним водама. Трећа велика странка била је Напредна, а један од њених чланова био је Андра Ђорђевић (1854-1914), српски правник и политичар и професор Велике школе, родом из Крагујевца. Овој целини придодата је и прва деценија XX века, турболентно време династичких промена, Мајског преврата (1903), завереничког питања, подофицирских контразавера у Нишу и Крагујевцу (1904, 1906), Анексионе кризе (1908/1809). Један сегмент посвећен је и оснивању и деловању нових политичких странака – Самосталне радикалне странке (1901) и Српске социјалдемократске странке (1903).

Сталну поставку, између осталог, чине и портрети неких од значајних личности које су биле део политичког живота у Крагујевцу током друге половине XIX  века: Стеван Владислав Каћански, Светозар Марковић, Милоје Барјактаровић, Димитрије Матић, Јован Ристић и Никола Пашић. Куриозитет поставке представља и репродукција слике Оље Ивањицки посвећена Црвеном барјаку. Део са експонатима чине предмети из Збирке историјских предмета и Збирке револуционарне публицистике и штампе Народног музеја у Крагујевцу.  Међу њима се налази сто Крагујевачке друштвене штампарије, клише радикалног листа Јавност, дела Светозара Марковића (Србија на Истоку, Начела народне економије) и револуционарна публицистика и штампа (Јавност, Глас Јавности, Ослобођење, Старо Ослобођење, Самуправа, Раденик и други). У оквиру мултимедијалног дела сталне поставке налази се 3Д приказ путање којом се кретала поворка током демонстрација Црвени барјак 1876. године и холограм Светозара Марковића.