Почетна

 

Издање Народног музеја Шумадије „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу“
награђено на Данима крагујевачке књиге као најбоље.
 
Из образложења жирија за награду НАЈБОЉА КЊИГА 2023

„Пажљиво су сагледани и испоштовани вредносни критеријуми завичајности (тема, ауторство, издаваштво), потом је жири у саставу: Јелена Давидовић, историчар уметности, Гордана Јоцић, новинар и Јасмина Марковић, библиотекар, једногласно одлучио да се признање за Најбољу књигу 2023. равноправно додели двема публикацијама – Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу и Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност : тематски зборник.
Кнежево рођење у Крагујевцу, тадашњем политичком центру Кнежевине Србије, симболизује дубоку повезаност династије Обреновић и овог града. Публикација коју потписује стручни тим Народног музеја Шумадије и Историјског архива Шумадије –Бојана Топаловић, Роксанда Алексић и Горан Милосављевић – представља драгоцен сегмент у оквиру целокупног обележавања кнежевог рођења у години која је иза нас. Кроз три садржајне целине Детињство и прва владавина, Период изгнанства кнеза Михаила Обреновића и Кнез Михаило Обреновић као парадигма просвећеног владара, аутори су приказали животни пут јединог српског владара рођеног у Крагујевцу, историју политичких, друштвених и спољнополитичких прилика у Србији, као и политичке и друштвене феномене једног периода. Ова публикација представља издавачки подухват Народног музеја Шумадије укоме су коришћени релевантни историјски извори и одговарајућа литература. Бројне илустрације – фасимили докумената и новчаница, фотографије, акварели, литографије, бакрорези, слике, цртежи, таблотипије, медаље, печати, разгледнице... допринеле су лепоти књиге, али су у исто време истакле значај сарадње установа културе у очувању и презентацији богатог српског културног наслеђа. Дизајн и графичко обликовање поверени су Дејану Петровићу који је уједно био задужен и за визуелни идентитет комплетне организације јубилеја. У књизи формата 24 x 24 cm, тврдих корица на којима се, кроз једноставне геометријске облике, појављује препознатљив портрет кнеза Михаила – симбола тадашњег времена, и обима 157 страна доминирају црвене и златне нијансе које још експресивније истичу њену лепоту. Самим својим насловом књига улази у тематски оквир који оправдава и заузимапосебно место у Завичајном одељењу, док уз остале критеријуме завичајности – ауторство и издаваштво, у потпуности оправдава овогодишњу Награду.“

 NagradaKnjigagodine2023.jpg



ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ИЗЛАГАЊЕ

у Малом ликовном салону за 2024/25. годину

......................................

Уметнички савет Малог ликовног салона Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, расписао је позив за одржавање самосталних и групних изложби у области ликовних и примењених уметности за излагачку 2024/25. годину. Конкурс се спроводи у складу са чл. 7 – 9. Правилника о раду Малог ликовног салона број 03-8377 од 22.7.2022. године. 

Пријаве са потребном документацијом доставити у електронској форми на мејл адресу: mlsnmkg@gmail.com до 29. фебруара 2024. године.

Према условима конкурса, у наслову мејла треба назначити: 

Конкурс 2024/25, име и презиме.

Пријава треба да садржи:

- биографију аутора, професионалну и личну (име, презиме, година рођења, адреса, контакт телефон);

- предлог изложбе – јасно образложен концепт у електронској форми;

- 5 – 10 репродукција радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка).

Народни музеј Шумадије у Крагујевцу обезбеђује: 

- галеријски простор;

- стручну и техничку подршку при поставци изложбе;

- ПР активности (објава изложбе путем писаних и електронских медија, мејлинг листе, сајта и друштвених мрежа);

- доступну техничку опрему;

- штампани материјал (каталоге и плакат изложбе);

- пријем и поставку радова;

- паковање радова по завршетку изложбе.

Излагач обезбеђује:

- сву додатну опрему и техничку подршку коју Народни музеј Шумадије  у Крагујевцу не поседује;

- трошкове пута и транспорта изложбе;

Непотпуне и неадекватне пријаве неће бити узете у разматрање.

Конкурсни материјал се не враћа.

Резултати конкурса биће званично објављени током марта 2024. године.           

Уметнички савет МЛС 

 

 


In memoriam

Миленко Богдановић (1935-2023)

DrMBogdanovic.jpg

Миленко Богдановић, доктор археологије професионалну биографију започео је као кустос Народног музеја у Крагујевцу, а напредовање у каријери било је под утицајем и руководством професора Драгослава Срејовића. Значајна за његову биографију истичу се најпре археолошка ископавања у Дивостину која су у другој фази била врло обимна и у сарадњи са колегама из Америке. Као резултат тога рада изашла је публикација „ Divostin“ са текстом на енглеском језику, a Богдановић је допринео значајним радом о стамбеној архитектури са овог епонимног шумадијског локалитета винчанске културе. Ускоро је уследило археолошко ископавање на бронзанодопском локалитету „Градина у Љуљацима“ са истоименом публикацијом коју је овог пута Богдановић приредио самостално на српском језику уз зналачку обраду материјала тако се сврставајући у боље познаваоце праисторијских култура. Тај рад касније је одредио његова интересовања за генезу праисторијских култура што ће га често навраћати да се у будућем периоду и све до краја каријере па и касније зналачки упушта у научне полемике и анализе ових питања које су за њега одувек били од великог значаја за разумевање праисторије Балкана. Тај пут упутиће га на наставак истраживања још једног великог налазишта винчанске културе у Шумадији  који ће његовим радом постати познат. У питању је село Гривац у Гружанском крају, а значајна публикација која и данас важи за узорну изаћи ће доста година касније. Богдановић своју каријеру у Народном музеју употпуниће у наредним годинама свога рада истраживањем још неколико значајних локалитета у Шумадији, у питању су Јасик у Комарицама, Главица у Ђурђеву код Раче, праисторијска насеља градинског типа, из бакарног и бронзаног доба. Ова интересовања уродиће научним радовима који се тичу и других насеља истог типа које је Богдановић истраживао у мањој или већој мери, често у сарадњи са заводом за заштиту споменика културе и колегом Димитријем Мадасом. У долини Груже при заштитним ископавањима за акумулацију Гружа, на мети његових ископавања нашао се и Кусовац, локалитет данас познат по габаритима и богатству  неолитског насеља чије име је Богдановић такође проширио научним светом, те антички локалитет у Радмиловићу, антички и средњовековни локалитети у селу Жуне.

Научна опсесија праисторијским културама уродила је код њега плодовима значајног  доприноса и сврстала га у период процвата српске археологије и друштво великана свог доба: Тасића, Срејовића, Гарашанина. Све до краја живота он се подробно бавио питањима која су била од значаја за српску археологија и страсно се упуштао у критике онога што није сматрао исправним разумевањима Срејовићевог рада нарочито када се радило о Лепенском Виру. У том смислу може се сматрати и заштитником Срејевићевог дела из угла старе српске археолошке школе која је пркосила новим методама у археологији, добро знајући да без поуздане стратиграфске анализе локалитета све друге претпоставке лако губе тло под ногама. Али није се заустављао на томе, у тим питањима изналазио је и нове приступе и другачија сагледавања.

Међутим, праисторија није све чиме се у својој богатој каријери бавио. Трудио се колико је било у његовој моћи да истражи или обради и локалитете других периода. Тако је руководио и ископавањима античког и средњевековног утврђења у Грбицама. Дугогодишњим рекогносцирањима територије Музеја упознао се и са локалитетима осталих периода. Такво предзнање омогућило му је да приреди и прву сталну археолошку поставку у Амиџином Конаку и састави за њу каталог који је и данас савремен и често полазна основа новим археолошким истраживачима овог краја.

Био је дописни члан Српске академије наука и уметности a на дужности руководиоца Музеја у Крагујевцу од 1982. до 1990 године.

 



2



Жива 2022.

Специјална награда за тимску ефикасност

Уочи обележавања три године рада Галерија Николе Коке Јанковића, која послује у оквиру Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, овенчана је престижним признањем које додељује међународна фондација Форум словенских култура. Жири састављен од 15 стручњака из области музејске делатности из свих словенских земаља, препознао је ефикасност и стручност успешног тима Галерије Николе Коке Јанковића и одлучио да нашу Галерију и Музеј награди специјалним признањем. Чланови жирија су приликом обиласка Галерије највишу оцену доделили нашим стручњацима за професионалност, као и за чињеницу да је Галерија оформљена и отворена у тако кратком временском периоду, и да је од краја 2019. године до данас достигла међународни ниво пословања, који се може упоредити са најбољим музејима и галеријама Источне, Централне и Југоисточне Европе. 

Образложење Жирија: „Савремене музејске праксе у циљу промоције културног наслеђа користе најразличитије форме, приступе лидерству и радне методе, у зависности од контекстуалне природе установе и ресурса. Жири је препознао и одлучио да награди напоре ове Галерије у развоју свог опсега деловања подстичући тимски рад, комуникацију и константну координацију међу запосленима, као и чињеницу да је у релативно кратком временском периоду достигла постављене циљеве на савремен и импресиван начин. Галерија, отворена 2019. године у оквиру Народног музеја Шумадије, посвећена је првенствено представљању колекције дела једног од водећих српских вајара. Базирани на високим професионалним стандардима и компетентности, као и способности да заједно остварују свој циљеве, међу својим малобројним али добро организованим и продуктивним стручњацима, успели су да створе импресивну уметничку Галерију која ради не само у регионалним, већ и у националним и интернационалним оквирима.“

У конкуренцији од готово 30 музеја, на додели престижног признања које је организовано у Замку Брежице (Словенија), награду испред наше Установе примили су шеф Галерије Катарина Бабић и директор Народног музеја Шумадије Милош Јуришић.

Награда Жива има за циљ да препозна, подстиче, награди и промовише експерименте и пројекте у музејском сектору у посебном културном и географском оквиру земаља словенских народа. Широко прихваћена награда Жива установљена је ради препознавања најбољих пракси у музејима и јачање размене искустава и идеја. Названа је према словенској богињи Живи, симболу принципа живoта, дуговечности, младости, лепоте, благости, виталности и плодности. Овогодишњи лауреат награде Жива за најбољи музеј је Градски музеј Вировитице (Хрватска).

 Форум словенских култура основан је 2004. године под покровитељством Министарства културе Републике Словеније, а у циљу обнављања и јачања културних веза унутар словенског света кроз неговање његове традиције и баштине. Данас, под руководством директорке Андреје Рихтер и председнице Одбора Маје Гојковић  министарке културе Републике Србије, Форум повезује више од 500 културних институција и 25 министарстава културе, спољних послова и економије.  
 

laureati


НОВА СТАЛНА МУЛТИМЕДИЈАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА

 
У оквиру овележавања Сретења - Дана државности Србије у АМИЏИНОМ КОНАКУ у уторак 15. фебруара 2022. године отворена је нова стална мултимедијалне изложбена поставка 

"Од средњовековног трга до престоне вароши - хронологија историјског развоја Града Крагујевца"

 Аутори поставке: Милош Јуришић, Роксанда Алексић и Горан Милосављевић

 

 Android апликације за посетиоце у Амиџином конаку прилагоћена особама оштећеног слуха или вида, страницма и свим посетиоцима ускоро доступна на Google Play-у под називим Narodni muzej Sumadija путем линка, скида се  апликација Народни музеј Шумадија, уз напомену да у подешавањима морају бити укључени Bluetooth i Lokacija. Након прихватања корака који следе покреће се апликација. Исти је принцип као и код тактилне табле. Бира се језик, затим аудио или текст. На тај начин, омогућено је посетиоцима да самостално, без присуства водича, шетњом кроз  некадашњи дворски комплекс,  сазнају детаље о споменицима и објектима. 

 Линк за преузимање апликације је:

  http://althea.rs/wp-content/uploads/2022/11/Narodni-muzej-Sumadija.apk

 




Зачеци музеја у Крагујевцу могу се везати за више података из прве половине 19. века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Године 1837. Кнез је од немачког природњака барона Хердера добио прву збирку минерала, а извори упућују и на прву нумизматичку збирку.

 

Детаљније

Сталне поставке

Изложбе које се организују у Народном музеју у Крагујевцу представљају важан сегмент делатности Музеја који јавности презентује не само музејски материјал, већ и области које су резултати широке међумузејске и међународне сарадње и, посебно, област савремене уметности.

Објекти из 19. века

Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката.

Пријатељи музеја