Обавештавамо поштоване посетиоце Музеја да због извођења конзерваторских радова и санације објеката и музејских експоната неће радити
- Стара скупштина – почев од 1. јула
- Амиџин конак (подрумска просторија) – почев од 15. јула
- Кућа Светозара Марковића неће радити од 29. јула до 31. октобра
Поштовани,
Народни музеј Шумадије Вас позива на отварање друге самосталне изложбе ауторке др. Данире Совиљ под називом – "INTRO/EXTRO" у Малом ликовном салону Народног музеја Шумадије.
Изложба ће бити отворена 04.10.2024. године у 19 часова!
Уметничка галерија- АКТУЕЛНО
Задужбина владике Вићентија Красојевића ове године брoјним културним дешавањима обележава 200 годишњицу од рођења овог жичког Архихереја. Изложба је настала сарадњом Музеја Шумадије у Крагујевцу, музеја Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Задужбине владике Вићентија. Аутор изложбене поставке је кустос историчар Роксанда Алексић из Крагујевца.
На 20 паноа хронолошки је приказан живот овог Архијереја али и рад и резултати рада његове задужбине.
Сакупљен је један број предмета и докумената захваљујући: Музеју СПЦ, Архиву СПЦ, жичкој епархији, манастиру Враћевшници и приватним колекцијама.
На изложби су презентовани и најбољи радови тек завршеног ликовног конкурса посвећеног владики Вићентију. Церемонија свечаног отварања изложбе одржана у дворишту музеја, започела је појањем тропара Христос воскресе које су почели свештеници а прихватио сав окупљени народ. Затим су наступиле вокалне солисткиње Центра за неговање традиционалне културе Абрашевић које су отпевала две нумере. Песму о владики Вићентију и песму о Руднику.
Прво је директор музеја Шумадије г. Милош Јуришић поздравио госте кратким обраћањем. Затим се обратио г. Александар Марушић директор Музеја Рудничко-таковског краја који је говорио о значају владике Вићентија и његовог манастира Враћевшнице за историју Српског народа и државе.
Част да отвори изложбу припала је г. Јевђи А. Јевђевићу управитељу Задужбине владике Вићентија, који је у својој беседи поред осталог истакао:Данас кад Словенска Европа и свет славе Св. Ћирила и Методија помињемо и сећамо се нашег шумадијског просветитеља.
Oве године Србија обележава 200 годишњицу од рођења Вићентија, епископа жичког, Враћевшничког духовника и задужбинара.
Епископ Вићентије је био човек широких интересовања, велики љубитељ културе и уметности, књигољубац, помагач уметника и њихов мецена. Био је један од првих архивиста и библиотекара, академик, члан Српског ученог друштва и више пута председник Апелаторске конзисторије београдске митрополије.
Рођен је 1824. године у Горњој Црнући. Био је духовно чедо и у најранијој младости васпитаник првог Српског митрополита Мелентија Павловића. Млад се замонашио и провео преко 30 година у историјски значајном манастиру Враћевшници, који је још у то време имао Галерију слика и вредну библиотеку. У постустаничкој Србији тог времена, Галерија је постојала само у Кнежевом двору у Крагујевцу. Манастирско братство редовно је помагало сиромашне српске писце и штампаре. Манастир је био поред тога претплаћен на бројне новине и часописе. Још као ученик Богословије, Вићентије се претплаћивао на књиге Вука Караџића, Видаковића и других, касније и као епископ помагао је издавање књига Јована Јовановића–Змаја. Финансиран од Вићентија у манастир је долазио Ђура Јакшић, ту проводио летње распусте и насликао галерију српских владара. Као архимандрит, Вићентије је у једном конаку средио ову Галерију и Библиотеку и свечано отворио као културну установу. Кад је краљ Милан посетио манастир није могао да верује да тако нешто постоји на шумовитим обронцима рудничке планине.
Пред крај живота написао је тестамент којим је од своје имовине основао Задужбину у чијим зградама су својевремено биле смештене: Београдска Богословија, Библиотека Правног факултета, Српска државна штампарија и После рата Ликовног академија.
На крају излагања г. А. Јевђевић је испред Задужбине упутио захвалност установама културе који су организатори догађаја: Народном музеју Шумадије у Крагујевцу, Музеју Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца као и аутору изложбе Роксанди Алексић.
Ова вечерашња изложба прва је у низу и она ће по благослову Његове Светости патријарха бити постављена у октобру у Београдској богословији у новембру у галерији САНУ и у децембру у Горњем Милановцу.
Извор: Задужбина владике Вићентија.
Фото: Ана Брзаковић
На основу члана 25. и члана 39. Статута Народног музеја Шумадије (03-590 од 30.3.2023 – пречишћени текст) директор Народног музеја Шумадије доноси
ОДЛУКУ
о утврђивању предлога Уметничког савета Малог ликовног салона за 2024/25 годину
1. Утврђују се следеће приспеле пријаве за излагање у 2024/25 години по предлогу Уметничког савета Малог ликовног салона:
Ангелина Вукосав
Мила Гвардиол
Данира Совиљ
Миона Марта Марковић
Тијана Савковић
Габријела Булатовић
Сања Брежичанин
Љиљана Арсић
Божо Васић
Никола Kрстић
Данијела Димковић
Стефан Стефановић
2. Термини за изложбе ће бити накнадно усаглашени у складу са обавезама уметника, и усклађени са већ одређеним терминима за манифестације и музејске изложбе.
3. Уколико неко од предложених уметника не буде имао могућности да излаже из техничких или из разлога више силе, одредиће се његова замена а по основу Предлога Уметничког савета по посебној одлуци.
4. Ова одлука је коначна и ступа на снагу даном доношења.
Издање Народног музеја Шумадије „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу“
награђено на Данима крагујевачке књиге као најбоље.
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ИЗЛАГАЊЕ
у Малом ликовном салону за 2024/25. годину
......................................
Уметнички савет Малог ликовног салона Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, расписао је позив за одржавање самосталних и групних изложби у области ликовних и примењених уметности за излагачку 2024/25. годину. Конкурс се спроводи у складу са чл. 7 – 9. Правилника о раду Малог ликовног салона број 03-8377 од 22.7.2022. године.
Пријаве са потребном документацијом доставити у електронској форми на мејл адресу: mlsnmkg@gmail.com до 29. фебруара 2024. године.
Према условима конкурса, у наслову мејла треба назначити:
Конкурс 2024/25, име и презиме.
Пријава треба да садржи:
- биографију аутора, професионалну и личну (име, презиме, година рођења, адреса, контакт телефон);
- предлог изложбе – јасно образложен концепт у електронској форми;
- 5 – 10 репродукција радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка).
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу обезбеђује:
- галеријски простор;
- стручну и техничку подршку при поставци изложбе;
- ПР активности (објава изложбе путем писаних и електронских медија, мејлинг листе, сајта и друштвених мрежа);
- доступну техничку опрему;
- штампани материјал (каталоге и плакат изложбе);
- пријем и поставку радова;
- паковање радова по завршетку изложбе.
Излагач обезбеђује:
- сву додатну опрему и техничку подршку коју Народни музеј Шумадије у Крагујевцу не поседује;
- трошкове пута и транспорта изложбе;
Непотпуне и неадекватне пријаве неће бити узете у разматрање.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће званично објављени током марта 2024. године.
Уметнички савет МЛС
In memoriam
Миленко Богдановић (1935-2023)
Миленко Богдановић, доктор археологије професионалну биографију започео је као кустос Народног музеја у Крагујевцу, а напредовање у каријери било је под утицајем и руководством професора Драгослава Срејовића. Значајна за његову биографију истичу се најпре археолошка ископавања у Дивостину која су у другој фази била врло обимна и у сарадњи са колегама из Америке. Као резултат тога рада изашла је публикација „ Divostin“ са текстом на енглеском језику, a Богдановић је допринео значајним радом о стамбеној архитектури са овог епонимног шумадијског локалитета винчанске културе. Ускоро је уследило археолошко ископавање на бронзанодопском локалитету „Градина у Љуљацима“ са истоименом публикацијом коју је овог пута Богдановић приредио самостално на српском језику уз зналачку обраду материјала тако се сврставајући у боље познаваоце праисторијских култура. Тај рад касније је одредио његова интересовања за генезу праисторијских култура што ће га често навраћати да се у будућем периоду и све до краја каријере па и касније зналачки упушта у научне полемике и анализе ових питања које су за њега одувек били од великог значаја за разумевање праисторије Балкана. Тај пут упутиће га на наставак истраживања још једног великог налазишта винчанске културе у Шумадији који ће његовим радом постати познат. У питању је село Гривац у Гружанском крају, а значајна публикација која и данас важи за узорну изаћи ће доста година касније. Богдановић своју каријеру у Народном музеју употпуниће у наредним годинама свога рада истраживањем још неколико значајних локалитета у Шумадији, у питању су Јасик у Комарицама, Главица у Ђурђеву код Раче, праисторијска насеља градинског типа, из бакарног и бронзаног доба. Ова интересовања уродиће научним радовима који се тичу и других насеља истог типа које је Богдановић истраживао у мањој или већој мери, често у сарадњи са заводом за заштиту споменика културе и колегом Димитријем Мадасом. У долини Груже при заштитним ископавањима за акумулацију Гружа, на мети његових ископавања нашао се и Кусовац, локалитет данас познат по габаритима и богатству неолитског насеља чије име је Богдановић такође проширио научним светом, те антички локалитет у Радмиловићу, антички и средњовековни локалитети у селу Жуне.
Научна опсесија праисторијским културама уродила је код њега плодовима значајног доприноса и сврстала га у период процвата српске археологије и друштво великана свог доба: Тасића, Срејовића, Гарашанина. Све до краја живота он се подробно бавио питањима која су била од значаја за српску археологија и страсно се упуштао у критике онога што није сматрао исправним разумевањима Срејовићевог рада нарочито када се радило о Лепенском Виру. У том смислу може се сматрати и заштитником Срејевићевог дела из угла старе српске археолошке школе која је пркосила новим методама у археологији, добро знајући да без поуздане стратиграфске анализе локалитета све друге претпоставке лако губе тло под ногама. Али није се заустављао на томе, у тим питањима изналазио је и нове приступе и другачија сагледавања.
Међутим, праисторија није све чиме се у својој богатој каријери бавио. Трудио се колико је било у његовој моћи да истражи или обради и локалитете других периода. Тако је руководио и ископавањима античког и средњевековног утврђења у Грбицама. Дугогодишњим рекогносцирањима територије Музеја упознао се и са локалитетима осталих периода. Такво предзнање омогућило му је да приреди и прву сталну археолошку поставку у Амиџином Конаку и састави за њу каталог који је и данас савремен и често полазна основа новим археолошким истраживачима овог краја.
Био је дописни члан Српске академије наука и уметности a на дужности руководиоца Музеја у Крагујевцу од 1982. до 1990 године.
Жива 2022.
Специјална награда за тимску ефикасност
Уочи обележавања три године рада Галерија Николе Коке Јанковића, која послује у оквиру Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, овенчана је престижним признањем које додељује међународна фондација Форум словенских култура. Жири састављен од 15 стручњака из области музејске делатности из свих словенских земаља, препознао је ефикасност и стручност успешног тима Галерије Николе Коке Јанковића и одлучио да нашу Галерију и Музеј награди специјалним признањем. Чланови жирија су приликом обиласка Галерије највишу оцену доделили нашим стручњацима за професионалност, као и за чињеницу да је Галерија оформљена и отворена у тако кратком временском периоду, и да је од краја 2019. године до данас достигла међународни ниво пословања, који се може упоредити са најбољим музејима и галеријама Источне, Централне и Југоисточне Европе.
Образложење Жирија: „Савремене музејске праксе у циљу промоције културног наслеђа користе најразличитије форме, приступе лидерству и радне методе, у зависности од контекстуалне природе установе и ресурса. Жири је препознао и одлучио да награди напоре ове Галерије у развоју свог опсега деловања подстичући тимски рад, комуникацију и константну координацију међу запосленима, као и чињеницу да је у релативно кратком временском периоду достигла постављене циљеве на савремен и импресиван начин. Галерија, отворена 2019. године у оквиру Народног музеја Шумадије, посвећена је првенствено представљању колекције дела једног од водећих српских вајара. Базирани на високим професионалним стандардима и компетентности, као и способности да заједно остварују свој циљеве, међу својим малобројним али добро организованим и продуктивним стручњацима, успели су да створе импресивну уметничку Галерију која ради не само у регионалним, већ и у националним и интернационалним оквирима.“
У конкуренцији од готово 30 музеја, на додели престижног признања које је организовано у Замку Брежице (Словенија), награду испред наше Установе примили су шеф Галерије Катарина Бабић и директор Народног музеја Шумадије Милош Јуришић.
Награда Жива има за циљ да препозна, подстиче, награди и промовише експерименте и пројекте у музејском сектору у посебном културном и географском оквиру земаља словенских народа. Широко прихваћена награда Жива установљена је ради препознавања најбољих пракси у музејима и јачање размене искустава и идеја. Названа је према словенској богињи Живи, симболу принципа живoта, дуговечности, младости, лепоте, благости, виталности и плодности. Овогодишњи лауреат награде Жива за најбољи музеј је Градски музеј Вировитице (Хрватска).
Форум словенских култура основан је 2004. године под покровитељством Министарства културе Републике Словеније, а у циљу обнављања и јачања културних веза унутар словенског света кроз неговање његове традиције и баштине. Данас, под руководством директорке Андреје Рихтер и председнице Одбора Маје Гојковић министарке културе Републике Србије, Форум повезује више од 500 културних институција и 25 министарстава културе, спољних послова и економије.
НОВА СТАЛНА МУЛТИМЕДИЈАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА
У оквиру овележавања Сретења - Дана државности Србије у АМИЏИНОМ КОНАКУ у уторак 15. фебруара 2022. године отворена је нова стална мултимедијалне изложбена поставка
"Од средњовековног трга до престоне вароши - хронологија историјског развоја Града Крагујевца"
Аутори поставке: Милош Јуришић, Роксанда Алексић и Горан Милосављевић
Android апликације за посетиоце у Амиџином конаку прилагоћена особама оштећеног слуха или вида, страницма и свим посетиоцима ускоро доступна на Google Play-у под називим Narodni muzej Sumadija путем линка, скида се апликација Народни музеј Шумадија, уз напомену да у подешавањима морају бити укључени Bluetooth i Lokacija. Након прихватања корака који следе покреће се апликација. Исти је принцип као и код тактилне табле. Бира се језик, затим аудио или текст. На тај начин, омогућено је посетиоцима да самостално, без присуства водича, шетњом кроз некадашњи дворски комплекс, сазнају детаље о споменицима и објектима.
Линк за преузимање апликације је:
http://althea.rs/wp-content/uploads/2022/11/Narodni-muzej-Sumadija.apk
Зачеци музеја у Крагујевцу могу се везати за више података из прве половине 19. века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Године 1837. Кнез је од немачког природњака барона Хердера добио прву збирку минерала, а извори упућују и на прву нумизматичку збирку.
Изложбе које се организују у Народном музеју у Крагујевцу представљају важан сегмент делатности Музеја који јавности презентује не само музејски материјал, већ и области које су резултати широке међумузејске и међународне сарадње и, посебно, област савремене уметности.
Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката.