ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНА Изложбена поставка СТАРИЈИ И МЛАЂИ НЕОЛИТ НА ТЛУ ЦЕНТРАЛНЕ ШУМАДИЈЕ

ПРИВРЕМЕНО ЗАТВОРЕНА


КОНАК КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА-СПРАТ

Изложбена поставка - СТАРИЈИ И МЛАЂИ НЕОЛИТ НА ТЛУ ЦЕНТРАЛНЕ ШУМАДИЈЕ

Регија Централне Шумадије заузима централни простор Србије те се тако и налази на раскрсници природних комуникација.

Токови река Колубаре, Груже, Западне Мораве и Ибра су Централну Шумадију повезивали са Западним и Јужним областима садашње Србије. Други природни комуникациони путеви кретали су се Лепеницом и Јасеницом, које су притоке Велике Мораве и тиме Централну Шумадију повезивала са Северним областима.

Почетком холоцена дешавају се велике климатске промене које базично утичу на карактерне одлике  култура и стварање оптималних услова за почетке неолитизације Централног Балкана а тиме и Централне Шумадије.

Најстарија насеља раног неолита формирана су у долинама реке Груже и Лепенице а најзначајнији локалитети из тог период који су до сада истражени су  Гривац, Дивостин, Бања (код Аранђеловца), Кусовац и локалитет Честа у Доброводицама на ободу Велике Мораве.

Почеци неолитизације Централне Шумадије се по апсолутној хронологији опредељују у 7.миленијум пре нове ере. Осовне карактеристике културних промена овог периода су доместификација животиња и култивација биљака а пре свега пшенице. Ове појаве су за главну последицу имале формирање седентарног начина живота и економике тих заједница.

Стамбени објекти у најранијим  фазама неолита су земуничног типа са једном или више ћелија. Типично за најранију културу  Старчево је велика продукција керамичког материјала у односу на број насеља и величину популације. У оквиру ове фазе неолита не уочава се организација стамбених објеката. У Старчевачкој културној етапи непобитно су утврђени зачеци култа који има основне каректеристике плодности.

 На већини неолитских локалитета Централне Шумадије констатована је појава суперпонираних насеља са културним хоризонтима Старчевачке и Винчанске културе.

Карактеристично је да су Винчанска насеља бројнија од Старчевачких и простиру се на великим површинама од неколико хектара до неколико десетина хектара а стамбени објекти Винчанске културе су надземног типа. У раним етапама заступљени су једноћелични и двоћелични објекти мањих димензија. У млађим етапама стамбени објекти су знатно већих димензија са више просторија и комплекснијим етажама.

Култ у Винчи постаје комплекснији што се највише огледа у стандардизацији објеката и инструмената култа и формама и ритуалним радњама.

Период старијег и млађег неоллита у Централној Шумадији покрива хронолошки период од краја 7 до 4 миленијума пре нове ере.

Неолитске културе Старчево и Винча на територији Централне Шумадије одиграле су врло значајну улогу у неолитизацији Централног Балкана.

Историјат истраживања

Археолошка истраживања неолита Централне Шумадије започињу истраживањем локалитета Дизаљка код Аранђеловца почетком 20.века. Озбиљна и комплекснија истраживања крећу 50-тих година 20.века, рекогносцирањима V.Fewkesa и Миодрага Грбића.

1952. године регистровано је велико насеље у Реснику код Крагујевца са културним хоризонтом Винча-Тордош и Винча-Плочник.

Исте године започињу и археолошка истраживања у Гривцу која трају током 50тих година 20.века у више кампања. Резултате тих истраживања објављује Бранислав Гавела у стручној литератури.

1962.године започиње велики Југословенски пројекат у оквиру кога се истражује Дивостин, Гривац, Кусовац, Доброводица и Бања. Током тих мултидисциплинарнх истраживања  примењена је најсавременија технологија тог доба (геофизика и компјутерска обрада података). Крајњи резилтат тих радова је објављивање монографије ² DIVOSTIN AND THE NEOLITHIC OF CENTRAL SERBIA² аутора Драгослава Срејовића и Alan-а  McPherron-а 1988.године.

Осамдесетих година током више кампања истраживана су насеља Гривац и Кусовац под руководством Миленка Богдановића, која финансира одељење САНУ у Крагујевцу. Резултате ових истраживања објављује Миленко Богдановић у оквиру монографије ²GRIVAC, NASELjE PROTOSTARČEVAČKE I VINČANSKE KULTURE², 2004.године.

Број до сада истражених неолитских локалитета на територији Централне Шумадије је преко 50.

Изложба има за циљ презентацију покретног археолошког материјала, архитектуре, реконструкцију духовног и социјалног живота. Изложба је пре свега посвећена младима како би се што ближе упознали са епохом неолитика. У том циљу урађене су идеалне реконструкције архитектуре, амбијенталних целина, одећа, накита и фигура како би се публици животније приближила епоха неолитика.