’’ХРИСТОС ВАСКРСЕ’’ из Збирке Етнолошког одељења

14.5.-5.6.2008.

Ускрс је не само највећи хришћански празник, него можда и најстарији. Помиње се још у ll веку  као наставак Пасхе, највећег јеврејског празника. Називају га празник над празницима, јер се њиме славе васкрсење и вечни живот, који представљају  саму основу хришћанске вере. Систем обичаја који се везује за прослављање Ускрса можемо хронолошки  груписати око  Беле недеље, Великог поста и прослављања самог Ускрса.

Ускрс је велика и радосна народна светковина која се слави три дана. Обичај поздрављања на Ускрс је „Христос васкрсе“, а одговор је „Ваистину васкрсе“. Централно место у Ускршњим обичајима има обичај бојења јаја, куцање јајима, поклањање и ритуално једење јаја. Обичај бојења јаја познат је и другим хришћанским народима у Европи, што  потврђује његову старост. У Шумадији обичај је да се јаја боје на Велики петак. Приликом бојења јаја за Ускрс, прво обојено јаје обично се издваја. Оно се најчешће посебно боји и том се јајету придаје нарочита магијска моћ, штити људе од болести и сваког зла, чува стоку и усеве. Обичај је да се прво јаје  (чувар) боји у црвено. Ваљало је и да се на Ускрс, после седам недеља поста, свако омрси јајетом, као и да се протрља по лицу црвеним јајетом, ради здравља. Из истог разлога, на Ускрс су се умивали водом у којој је преноћило црвено  обојено јаје. Колекција Ускршњих јаја у Етнолошкој збирци Народног музеја у Крагујевцу саставни је део збирке под називом Духовна култура. Прикупљена су у периоду од 1979. – 1983. и у 2006. години.

Честитке и фотографије

Један од сегмената Ускршњих празника су и ускршње честитке, којих има 14, а које се чувају у фотодокументацији Историјског одељења Народног музеја у оквиру албума Светозара Шоше Николића под инв.бр. И - 5208 и И -  5270 и потичу из прве половине 20. века. У контексту приватног живота, честитке су средство за показивање блискости између чланова породице, ближих и даљих рођака, као и пријатеља и познаника. Слање честитки породици и пријатељима датира око двеста година уназад. Први примерци честитки били су фини уметнички радови, а њихово слање најпопуларније крајем 19. и почетком 20. века. Поводи за слање честитки су  празници (Божић, слава, Ускрс) и   значајни датуми из живота појединца или породице (рођендани, свадбе, веридбе, годишњице, крштења, и сл.).

Ускршње честитке су биле мање популарне од Божићних и Новогодишњих. Углавном су биле облика разгледнице и на њима је цртеж на ком су представљени симболи празника – ускршње јаје, зец, цвеће, пилићи, детелина са четири листа...