Обавештавамо поштоване посетиоце Музеја да због извођења конзерваторских радова и санације објеката и музејских експоната неће радити
- Стара скупштина – почев од 1. јула
- Амиџин конак (подрумска просторија) – почев од 15. јула
УСКОРО АМИЏИН КОНАК
ФЕСТИВАЛ БОЖИЋНОГ КОЛАЧА ЧЕСНИЦА 2024 У КРАГУЈЕВЦУ
Караван божићног хлеба у Амиџином конаку
Петак, 6. децембар 2024. године
Да ли знате да је један од највећих заједничких именитеља културног наслеђа свих европских народа ХЛЕБ а да је божићни обредни хлеб један од важнијих? Колико данас разумемо да све нас, као грађане Европе, повезује хлеб као симбол? Да ли у довољној мери чувамо, негујемо и преносимо овај важан заједнички образац нашег културног идентитета? Вишевековна традиција обредног божићног колача (хлеба, чеснице) карактеристична је за бројне народе и етничке заједнице. Божићни колач симбол је заједништва, породице и темељних вредности.
У Амиџином конаку Народног музеја Шумадије, у улици Вука Караџића 1 у Крагујевцу, у петак, 6. децембра са почетком у 13 часова, одржаће се Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА којим ће удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију и Народни музеј Шумадије у Крагујевцу представити богато културно наслеђе Централне Србије у области обредног, божићног хлеба, колача и чеснице. Фестивал ЧЕСНИЦА покренут је децембра 2022. године у Београду. У 2024. години организује се по трећи пут и то у неколико градова. Народни музеј Шумадије домаћин је треће од укупно пет манифестација које ће се одржати током децембра.
Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА јединствен је формат манифестације у региону који спаја локaлна удружења жена које практично, својим рукама и умећем чувају нашу културну баштину са музејима који системски раде на очувању и истраживању културног наслеђа. Обредне божићне колаче, хлебове и чеснице својих националних заједница припремиће бројна локална удружења жена из Шумадијског и Рашког округа, чиме ће се се представити богато и разнолико културно наслеђе овог дела Србије у области божићног и обредног хлеба. Поред изложбе обредних хлебова на догађају ће бити уприличен музички програм, као и стручна предавања са темом хлеба, а која ће припремити музејски стручњаци.
Удружење грађана Канцеларија за културну дипломатију покренуло је 2022. године Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА са циљем промоције културног наслеђа бројних заједница које живе на простору Републике Србије и региона. За само две године од малог локалног догађаја у Београду Фестивал ЧЕСНИЦА порастао је до регионалне манифестације која се спроводи у пет градова и две земље. Током децембра ће ЧЕСНИЦА бити одржана у Зрењанину, Неготину, Крагујевцу, Лозници и Бањалуци. У свим градовима манифестација се одржава у партнерству са институцијама културе.
Манифестацију у Крагујевцу партнерски спроводе Народни музеј Шумадије у Крагујевцу и Канцеларија за културну дипломатију.
Фестивал божићног колача ЧЕСНИЦА у Крагујевцу трајаће од 13 до 18 часова.
Kонтакт за информације:
Особе за контакт:
Фотографије су власништво Канцеларије за културну дипломатију.
У среду 6. новембра 2024. године у 18 часова у Галерији науке и технике САНУ отворена је изложба „ВИЋЕНТИЈЕ ВЛАДИКА И ЗАДУЖБИНАР – 200 година од рођења враћевшничког духовника и културно-просветног добротвора“ у организацији Народног музеја Шумадије, Музеја рудничко-таковског краја и Задужбине владике Вићентија Красојевића. Аутор изложбе је Роксанда Алексић, кустос историчар из Народног музеја Шумадије у Крагујевцу.
На отварању су говорили:академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ; господин Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија Красојевића и Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички господин Тихон.
Изложба посвећена епископу Вићентију Красојевићу представља најважније моменте из живота и рада овог духовника и задужбинара, уз приказ историјског, политичког, друштвеног и културног оквира времена у коме је живео.
Поставка обухвата фотографије, писма и личне предмете епископа Вићентија Красојевића. Посетиоци ће моћи да се упознају са његовим животом и радом у манастиру Враћевшници, где је основао галерију слика и уредио библиотеку која је управо његовом заслугом постала једна од најцењенијих у Србији. Занимљив податак је да су један импозантан део галерије чинила дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка.
У понедељак 28. октобра 2024. године на спрату Конака кнеза Михаила Обреновића отворена је изложба радова из колекције-уметничке збирке графика и цртежа Милана Милошевића Густава.
Изложба ће бито отворена до 1. децембра 2024. године.
Фотографије Небојша Миленковић.
АКТУЕЛНО МалИ ликовни салон Народног музеја Шумадије.
Никола Крстић–"ПРЕПЛЕТЕНЕ СТВАРНОСТИ"
Изложба ће бити отворена 24.10.2024. године у 19 часова!
Уметничка галерија- Изложба о плетарству
„Сваки прут има свој пут“
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу организатор је изложбе о плетарству и корпарству под називом „Сваки прут има свој пут“, чији су аутори музејски саветници, етнолози: Светлана Радојковић и Наташа Николић. Изложба је отворена 17. октобра 2024. године у Уметничкој галерији. Рецензент текста каталога је Ивана Ћирјаковић, музејски саветник, етнолог Народног музеја у Чачку, која је отворила изложбу.
Одељење за етнологију Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, у оквиру своје основне делатности бави се и бележењем и документовањем елемената нематеријалног културног наслеђа на територији која је у надлежности Музеја. Са циљем да се употпуне музејске збирке и документују знања и вештине везане за плетарство и корпарство обављено је теренско истраживање 2023. године у селима у околини Крагујевца. Пројекат истраживања под називом Плетарство и корпарство – од народне радиности до заната - вештине и знања финансијски је подржало Министарство културе Републике Србије.
На изложби су представљена два сегмента од којих је један посвећен плетарству, а други корпарству.У делу изложбе који се односи на плетарство представљени су предмети израђени од прућа из Збирке Одељења за етнологију, као и сви релевантни подаци везани за употребу разноврсног прућа коришћеног у изградњи привредних зграда (кошева, млекара), изради ограде од прошћа, разноврсних плетара, трмки за пчеле.
Други сегмент изложбе, бави се темом корпарства и представља корпе из Збирке Одељења за етнологију, израђене у оквиру допунског привређивања, у бројним сеоским домаћинствима, за сопствене потребе и за продају. У прошлости су израђиване корпе разних облика и намена, од којих је најпознатија и најзаступљенија – батара. Ова корпа првенствено је била намењена за брање и пренос кукуруза у клипу, разног воћа и поврћа, као и дрва. Данас је израђује неколицина спретних појединаца, чији је рад документован и представљен на изложби.
У непосредној околини Крагујевца, налазе се центри корпарства, у селима Белушић и Ловци. Процес израде корпи од култивисане врбе, представљен је кроз рад неколико занатских мајстора и њихових производа. Изложене су и корпе заступљене у оквиру циклуса животних и годишњих обичаја и свакодневног живота.
Део изложбе је и документарни филм под називом Сваки прут има свој пут као и два кратка филма: Израда батара и Израда градске корпе.
Фотографије снимио Драган Вучковић.
ТРЕЈЛЕР ЗА ФИЛМ
https://www.youtube.com/watch?v=mqPhe9GfVLw
Филм
„Сваки прут има свој пут“
https://youtu.be/alCmAHh58E8
Израда БАТАРА
https://www.youtube.com/watch?v=MAJL7QZzy1M&t=2s
Филм
Израда ГРАДСКЕ КОРПЕ
https://www.youtube.com/watch?v=9CFYHv1rJdM&t=98s
На основу члана 25. и члана 39. Статута Народног музеја Шумадије (03-590 од 30.3.2023 – пречишћени текст) директор Народног музеја Шумадије доноси
ОДЛУКУ
о утврђивању предлога Уметничког савета Малог ликовног салона за 2024/25 годину
1. Утврђују се следеће приспеле пријаве за излагање у 2024/25 години по предлогу Уметничког савета Малог ликовног салона:
Ангелина Вукосав
Мила Гвардиол
Данира Совиљ
Миона Марта Марковић
Тијана Савковић
Габријела Булатовић
Сања Брежичанин
Љиљана Арсић
Божо Васић
Никола Kрстић
Данијела Димковић
Стефан Стефановић
2. Термини за изложбе ће бити накнадно усаглашени у складу са обавезама уметника, и усклађени са већ одређеним терминима за манифестације и музејске изложбе.
3. Уколико неко од предложених уметника не буде имао могућности да излаже из техничких или из разлога више силе, одредиће се његова замена а по основу Предлога Уметничког савета по посебној одлуци.
4. Ова одлука је коначна и ступа на снагу даном доношења.
Издање Народног музеја Шумадије „Кнез Михаило. Рођен у Крагујевцу“
награђено на Данима крагујевачке књиге као најбоље.
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈАВА ЗА ИЗЛАГАЊЕ
у Малом ликовном салону за 2024/25. годину
......................................
Уметнички савет Малог ликовног салона Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, расписао је позив за одржавање самосталних и групних изложби у области ликовних и примењених уметности за излагачку 2024/25. годину. Конкурс се спроводи у складу са чл. 7 – 9. Правилника о раду Малог ликовног салона број 03-8377 од 22.7.2022. године.
Пријаве са потребном документацијом доставити у електронској форми на мејл адресу: mlsnmkg@gmail.com до 29. фебруара 2024. године.
Према условима конкурса, у наслову мејла треба назначити:
Конкурс 2024/25, име и презиме.
Пријава треба да садржи:
- биографију аутора, професионалну и личну (име, презиме, година рођења, адреса, контакт телефон);
- предлог изложбе – јасно образложен концепт у електронској форми;
- 5 – 10 репродукција радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка).
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу обезбеђује:
- галеријски простор;
- стручну и техничку подршку при поставци изложбе;
- ПР активности (објава изложбе путем писаних и електронских медија, мејлинг листе, сајта и друштвених мрежа);
- доступну техничку опрему;
- штампани материјал (каталоге и плакат изложбе);
- пријем и поставку радова;
- паковање радова по завршетку изложбе.
Излагач обезбеђује:
- сву додатну опрему и техничку подршку коју Народни музеј Шумадије у Крагујевцу не поседује;
- трошкове пута и транспорта изложбе;
Непотпуне и неадекватне пријаве неће бити узете у разматрање.
Конкурсни материјал се не враћа.
Резултати конкурса биће званично објављени током марта 2024. године.
Уметнички савет МЛС
In memoriam
Миленко Богдановић (1935-2023)
Миленко Богдановић, доктор археологије професионалну биографију започео је као кустос Народног музеја у Крагујевцу, а напредовање у каријери било је под утицајем и руководством професора Драгослава Срејовића. Значајна за његову биографију истичу се најпре археолошка ископавања у Дивостину која су у другој фази била врло обимна и у сарадњи са колегама из Америке. Као резултат тога рада изашла је публикација „ Divostin“ са текстом на енглеском језику, a Богдановић је допринео значајним радом о стамбеној архитектури са овог епонимног шумадијског локалитета винчанске културе. Ускоро је уследило археолошко ископавање на бронзанодопском локалитету „Градина у Љуљацима“ са истоименом публикацијом коју је овог пута Богдановић приредио самостално на српском језику уз зналачку обраду материјала тако се сврставајући у боље познаваоце праисторијских култура. Тај рад касније је одредио његова интересовања за генезу праисторијских култура што ће га често навраћати да се у будућем периоду и све до краја каријере па и касније зналачки упушта у научне полемике и анализе ових питања које су за њега одувек били од великог значаја за разумевање праисторије Балкана. Тај пут упутиће га на наставак истраживања још једног великог налазишта винчанске културе у Шумадији који ће његовим радом постати познат. У питању је село Гривац у Гружанском крају, а значајна публикација која и данас важи за узорну изаћи ће доста година касније. Богдановић своју каријеру у Народном музеју употпуниће у наредним годинама свога рада истраживањем још неколико значајних локалитета у Шумадији, у питању су Јасик у Комарицама, Главица у Ђурђеву код Раче, праисторијска насеља градинског типа, из бакарног и бронзаног доба. Ова интересовања уродиће научним радовима који се тичу и других насеља истог типа које је Богдановић истраживао у мањој или већој мери, често у сарадњи са заводом за заштиту споменика културе и колегом Димитријем Мадасом. У долини Груже при заштитним ископавањима за акумулацију Гружа, на мети његових ископавања нашао се и Кусовац, локалитет данас познат по габаритима и богатству неолитског насеља чије име је Богдановић такође проширио научним светом, те антички локалитет у Радмиловићу, антички и средњовековни локалитети у селу Жуне.
Научна опсесија праисторијским културама уродила је код њега плодовима значајног доприноса и сврстала га у период процвата српске археологије и друштво великана свог доба: Тасића, Срејовића, Гарашанина. Све до краја живота он се подробно бавио питањима која су била од значаја за српску археологија и страсно се упуштао у критике онога што није сматрао исправним разумевањима Срејовићевог рада нарочито када се радило о Лепенском Виру. У том смислу може се сматрати и заштитником Срејевићевог дела из угла старе српске археолошке школе која је пркосила новим методама у археологији, добро знајући да без поуздане стратиграфске анализе локалитета све друге претпоставке лако губе тло под ногама. Али није се заустављао на томе, у тим питањима изналазио је и нове приступе и другачија сагледавања.
Међутим, праисторија није све чиме се у својој богатој каријери бавио. Трудио се колико је било у његовој моћи да истражи или обради и локалитете других периода. Тако је руководио и ископавањима античког и средњевековног утврђења у Грбицама. Дугогодишњим рекогносцирањима територије Музеја упознао се и са локалитетима осталих периода. Такво предзнање омогућило му је да приреди и прву сталну археолошку поставку у Амиџином Конаку и састави за њу каталог који је и данас савремен и често полазна основа новим археолошким истраживачима овог краја.
Био је дописни члан Српске академије наука и уметности a на дужности руководиоца Музеја у Крагујевцу од 1982. до 1990 године.
Жива 2022.
Специјална награда за тимску ефикасност
Уочи обележавања три године рада Галерија Николе Коке Јанковића, која послује у оквиру Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, овенчана је престижним признањем које додељује међународна фондација Форум словенских култура. Жири састављен од 15 стручњака из области музејске делатности из свих словенских земаља, препознао је ефикасност и стручност успешног тима Галерије Николе Коке Јанковића и одлучио да нашу Галерију и Музеј награди специјалним признањем. Чланови жирија су приликом обиласка Галерије највишу оцену доделили нашим стручњацима за професионалност, као и за чињеницу да је Галерија оформљена и отворена у тако кратком временском периоду, и да је од краја 2019. године до данас достигла међународни ниво пословања, који се може упоредити са најбољим музејима и галеријама Источне, Централне и Југоисточне Европе.
Образложење Жирија: „Савремене музејске праксе у циљу промоције културног наслеђа користе најразличитије форме, приступе лидерству и радне методе, у зависности од контекстуалне природе установе и ресурса. Жири је препознао и одлучио да награди напоре ове Галерије у развоју свог опсега деловања подстичући тимски рад, комуникацију и константну координацију међу запосленима, као и чињеницу да је у релативно кратком временском периоду достигла постављене циљеве на савремен и импресиван начин. Галерија, отворена 2019. године у оквиру Народног музеја Шумадије, посвећена је првенствено представљању колекције дела једног од водећих српских вајара. Базирани на високим професионалним стандардима и компетентности, као и способности да заједно остварују свој циљеве, међу својим малобројним али добро организованим и продуктивним стручњацима, успели су да створе импресивну уметничку Галерију која ради не само у регионалним, већ и у националним и интернационалним оквирима.“
У конкуренцији од готово 30 музеја, на додели престижног признања које је организовано у Замку Брежице (Словенија), награду испред наше Установе примили су шеф Галерије Катарина Бабић и директор Народног музеја Шумадије Милош Јуришић.
Награда Жива има за циљ да препозна, подстиче, награди и промовише експерименте и пројекте у музејском сектору у посебном културном и географском оквиру земаља словенских народа. Широко прихваћена награда Жива установљена је ради препознавања најбољих пракси у музејима и јачање размене искустава и идеја. Названа је према словенској богињи Живи, симболу принципа живoта, дуговечности, младости, лепоте, благости, виталности и плодности. Овогодишњи лауреат награде Жива за најбољи музеј је Градски музеј Вировитице (Хрватска).
Форум словенских култура основан је 2004. године под покровитељством Министарства културе Републике Словеније, а у циљу обнављања и јачања културних веза унутар словенског света кроз неговање његове традиције и баштине. Данас, под руководством директорке Андреје Рихтер и председнице Одбора Маје Гојковић министарке културе Републике Србије, Форум повезује више од 500 културних институција и 25 министарстава културе, спољних послова и економије.
НОВА СТАЛНА МУЛТИМЕДИЈАЛНА ИЗЛОЖБЕНА ПОСТАВКА
У оквиру овележавања Сретења - Дана државности Србије у АМИЏИНОМ КОНАКУ у уторак 15. фебруара 2022. године отворена је нова стална мултимедијалне изложбена поставка
"Од средњовековног трга до престоне вароши - хронологија историјског развоја Града Крагујевца"
Аутори поставке: Милош Јуришић, Роксанда Алексић и Горан Милосављевић
Android апликације за посетиоце у Амиџином конаку прилагоћена особама оштећеног слуха или вида, страницма и свим посетиоцима ускоро доступна на Google Play-у под називим Narodni muzej Sumadija путем линка, скида се апликација Народни музеј Шумадија, уз напомену да у подешавањима морају бити укључени Bluetooth i Lokacija. Након прихватања корака који следе покреће се апликација. Исти је принцип као и код тактилне табле. Бира се језик, затим аудио или текст. На тај начин, омогућено је посетиоцима да самостално, без присуства водича, шетњом кроз некадашњи дворски комплекс, сазнају детаље о споменицима и објектима.
Линк за преузимање апликације је:
http://althea.rs/wp-content/uploads/2022/11/Narodni-muzej-Sumadija.apk
Зачеци музеја у Крагујевцу могу се везати за више података из прве половине 19. века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Године 1837. Кнез је од немачког природњака барона Хердера добио прву збирку минерала, а извори упућују и на прву нумизматичку збирку.
Изложбе које се организују у Народном музеју у Крагујевцу представљају важан сегмент делатности Музеја који јавности презентује не само музејски материјал, већ и области које су резултати широке међумузејске и међународне сарадње и, посебно, област савремене уметности.
Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката.
